Dok je gledala razorne fotografije izbeglica tokom krize 2015. godine koje su preplavljivale svet, a i uživo u Beogradu, tokom studija na Fakultetu političkih nauka Katarina Ejdus nije imala na umu osnivanje socijalnog preduzeća i da će “jedna Katarina jednog dana na ovaj način njima pomagati”. U proteklom periodu osnovala je socijalno preduzeće “Women on the way” (“Žene na putu”), u kojem nevidljive čini vidljivim, gde se obučene u njihove proizvode osećate lepše znajući da ste uradili jednu važnu stvar i osnažili tri mlade žene izbeglice
Na majicama se mogu naći motivi koji spajaju istočnu i našu kulturu, ali i solidarnost među ženama. Dve ruke koje se drže zajedno i dva cveta na jednoj od majica pokazuju znak solidarnosti, a cveće predstavlja Natalijinu ramondu, srpsku endemsku vrstu koja predstavlja stradanje i uzdizanje nakon svih nedaća i lotos, iranski nacionalni svet. Kroz stradanje se procvetava, naglašava Katarina.
Da bi ostali u Srbiji, izbeglice moraju da apliciraju za azil ili supsidijarnu zaštitu, a devet meseci nakon aplikacije za azil dobijaju i radnu dozvolu, koja se obnavlja na svakih 6 meseci. Poslodavci mahom imaju problem da kada izbeglica ne obnovi radnu dozvolu ili nije prošla kroz proces obnavljanja, kažu “Ne možete više da radite”.
-Fokusirali smo se na žene koje su došle u izbegličkoj krizi, koja je započela 2015. godine, i nisu pošle dalje putem Evropske unije. Njih je zaista malo, kada pogledate imate od 4.000 do 4.500 izbeglica u Srbiji, a oko 300 njih su žene koje nisu sve u izbegličkim kampovima, već i u privatnim smeštajima- počinje priču Katarina za naš portal.
-Ja sam krenula prvo iz akademskog aspekta, jer sam pisala master rad u vezi sa ženskim izbeglištvom i ženskog iskustva izbeglištva u Srbiji. Veliki broj podataka je zapravo ostao neiskorišćen. Znala sam da akademija nije bila moj poziv, ali bilo mi je žao da sve te žene ostanu utišane, da se njihove potrebe ne čuju. Kada sam pre godinu i po dana ulazila u priču o socijalnom preduzeću nisam ni znala šta je to, ali uz programe podrške sam shvatila da je to put koji se uklapa u osnaživanje žena izbeglica kroz rad- rekla je naša sagovornica.
U Srbiji je socijalno preduzetništvo u zamajcu, kao i u svetu, naglašava Ejdus. U poslednjih 10 godina sve ih je više, ali nedovoljno. Naša zemlja je pre dva meseca donela zakon koji uređuje socijalno preduzetništvo, a njegovi pravi efekti videće se u narednim godinama.
-Tokom osnivanja imala sam dve poteškoće. Prva je umrežavanje, jer kada osnivate socijalno preduzeće nemate mnogo opcija da se ugledate. Druga je da sam u tom momentu morala da se osnujem kao udruženje građana, jer tada nismo imali novi zakon. Od socijalnog preduzeća se nećete obogatiti, ali ćete osnažiti grupe koje su već marginalizovane, da li su to žene, izbeglice, Romi, ljudi sa invaliditetom, problemi iz ekologije, to je humanija ekonomija- naglašava Katarina.
U njenom preduzeću “Women on the way” je devojka iz Nigerije, koja je vešta u šivenju, devojka iz Irana, koja se u svojoj zemlji bavila modelingom, kao i Farima iz Irana, koja je bila inspiracija za čitavu priča. Ona je profesionalna slikarka i dizajnerka, koja je dizajnirala prve motive i logo. Trenutno postoje tri modela majica, u ponudi su i neseseri, torbice za uloške, a uskoro će biti i letnje haljine sa snažnim porukama.
-Nama je bilo važno da žene dobiju 50 posto profita koje svaki prodat proizvod zaradi. Naša ideja je da budu isplaćene odmah i da vrednujemo njihov rad, taj psihološki aspekt rada je bitan, a zanemaren, to je da povrate samopouzdanje. Zato smo se odlučili da to za početak budu neki jednostavni proizvodi. Tim proizvodima pokazujemo koliko smo slični i kulturološki, imamo toliko zajedničkih stvari, da one nisu strankinje, da su žene koje su krenule tim nemilim putem izbeglištva, prošle su sve i svašta i žele svoja dva metra mira- kazala je preduzetnica za NS Uživo.
Na majicama se mogu naći motivi koji spajaju istočnu i našu kulturu, ali i solidarnost među ženama. Dve ruke koje se drže zajedno i dva cveta na jednoj od majica pokazuju znak solidarnosti, a cveće predstavlja Natalijinu ramondu, srpsku endemsku vrstu koja predstavlja stradanje i uzdizanje nakon svih nedaća i lotos, iranski nacionalni svet. Kroz stradanje se procvetava, naglašava Katarina.
-Važno mi je da sa njima imam dobru komunikaciju i da ona na kraju dana, kada sašije ono što smo se dogovorile, ima nalet energije da je uradila nešto dobro. Do sada svi koji su kupovali naše proizvode svi su bili oduševljeni pričom koja stoji iza. To mi daje veliku snagu jer je ovo prvi modni brend u Srbiji koji se bavi osnaživanjem žena izbeglica. Naši proizvodi se mogu kupiti preko sajta womenontheway.co i prisutni smo na svim mrežama- reči su naše sagovornice.
Ivona Karan
