Domovima zdravlja u Beogradu javljaju se zabrinuti roditelji dece koju su ujeli krpelji, a oko 50 odsto njih dolazi zbog virusa BRNU, koji izaziva bolest ruku, nogu i usta.
Sam virus BRNU nije opasan, iako izgleda “grozno” s vezikulicama na šakama, stopalima i oko usta. Najčešći problem je što deca imaju afte i u ustima, pa teško gutaju. Zato im treba davati nešto od antiseptičnih sprejova ili hranu koja je ispasirana i ohlađena. Nije strašno ako dete ne jede često, bitno je da pije, jer to jako boli u ustima, tako da se daju i lekovi protiv bolova da malo ublaže stanje, čak i ako dete nema temperaturu.
Takođe je bitno da ga ne stegnete previše i da ne cimate jer onda se oni onda “zainate”, krenu dublje u kožu i eventualno izbace svoju pljuvačku u kojoj se kod nekog od njih nalazi uzročnik Lajmske bolesti, mikroorganizam po imenu Borelia burgdoferi.
Ako se kojim slučajem to i desi i pokidate ga, te mu zaostane neki deo tela, ni to nije strašno, nije svaki krpelj nosilac Lajmske bolesti i ne mora da znači da ćete je sigurno dobiti. Kada zaostane neki deo tela krpelja, tu na red dolazi igla, ali je najbolje da taj posao prepustite lekarima, da ne bi došlo do drugih komplikacija. Mesto uboda dezinfikujte alkoholom.
Druga opcija je da se javite najbližem domu zdravlja, a ako sami uklanjate ove nezvane goste savet je da ih odnesete na analizu, kako biste bili sigurni da li jeste ili nije zaražen.
Bolest sa mnogo lica
U narednom periodu obratite pažnju na mesto uboda. Lajmska bolest može da se javi od tri dana pa do čak 40 dana od ujeda krpelja. Zato je bitno krpelja izvaditi u roku od 36 sati od ujeda, jer tada je verovatnoća infekcije mala. Važno je da se na mestu ujeda ne javi crvenilo i kružni crveni tragovi koji podsećaju na metu, jer to su već znaci infekcije nakon kojih se odmah treba javiti infektologu.
Ovi mali zlikovci mogu da prenesu i brojne druge zaraze, od bakterija i drugih virusa, do ozbiljnijih infekcija kao što je Lajmska bolest. Iz tog razloga je važno preduzeti mere opreza da do toga ne dođe, odnosno izvaditi ih što pre ukoliko se zakače.
Gde im je najlepše
Oni se najbolje osećaju u grmlju listopadnih šuma, na šumskim obroncima, u našim baštama i gradskim parkovima, dakle svuda! Ima ih u travi na visini do 80 centimetara, gde je senovito i gde ima vlage, a naročito u nabujalom rastinju i na zapuštenim površinama, pa je šišanje trave i uređivanje dvorišta jedna od mera prevencije.
Kako se zaštititi
Iako na tržištu postoji veliki broj repelenata, znajte da oni nisu stopostotna zaštita. Od prirodnih sredstava možete da se poslužite čenom belog luka, pojedete ga ili namažete na kožu, jer krpelji ne podnose njegov miris ili eteričnim uljem nima ili čajevca (ovo potonje pomešajte sa malo vode).
Drugi način da se zaštitite je odgovarajuća odeća. Neka bude što svetlija, tako ćete ih lakše zapaziti, idelano bi bilo nositi duge nogavice i zatvorenu obuću. Ako koristite repelente, nanesite ih i na odeću, kao i na nepokrivene delove kože. Tokom šetnje i boravka u prirodi proveravajte povremeno da li se neki od njih uzpuzao uz vas.
Čim se vratite kući, okačite odeću na mesto koje je izloženo jakom suncu, koje će odmah oterati krpelje, a vi se istuširajte i temeljno pregledajte celo telo, a posebno decu i ljubimce. Pas ima barem dva stepena višu telesnu temperaturu od čoveka i krpelji ga radije biraju za domaćina.
Lako vađenje
Ako se ipak dogodi da vas ovaj zglavkar ujede, za početak, ne brinite, niste ni prvi ni poslednji kome se to desilo, a samo vađenje nije komplikovano. Bitno je krpelja nežno uhvatiti pincetom što bliže koži, okrenuti par krugova u smeru suprotnom od kazaljke na satu i nežno povući.
Problem sa Lajmskom bolešću je što imitira mnoge druge bolesti i često daje neke opšte simptome slične gripu poput temperature, malaksalosti i bola u zglobovima. Nekada su simptomi prikriveni, te se u prvom momentu na nju i ne pomisli, a onda se bolest širi i poprima mnogo ozbiljniji tok.
Lekari apeluju da ne uzimate antibiotike na svoju ruku nakon ujeda “za svaki slučaj”, jer Lajmskoj bolesti treba vremena da se prikaže i proizvoljnim korišćenjem lekova njena pojava može samo da se zamaskira.
Šta još prenose?
Anaplazmoza
- Uzročnik: Bakterija Anaplasma phagocytophilum.
- Simptomi: Groznica, glavobolja, bolovi u mišićima, mučnina.
Babezioza
- Uzročnik: Parazit Babesia (najčešće Babesia microti).
- Simptomi: Groznica, umor, znojenje, bolovi u mišićima, anemija.
Erlihioza
- Uzročnik: Bakterije iz roda Ehrlichia (najčešće Ehrlichia chaffeensis).
- Simptomi: Groznica, glavobolja, umor, bolovi u mišićima, mučnina, osip.
Krpeljski meningoencefalitis
- Uzročnik: Virus krpeljskog meningoencefalitisa (TBE virus).
- Simptomi: Groznica, umor, bolovi u mišićima, glavobolja, u teškim slučajevima upala mozga.
Rikecijska groznica
- Uzročnik: Bakterije iz roda Rickettsia (najčešće Rickettsia rickettsii).
- Simptomi: Groznica, glavobolja, osip, bolovi u mišićima.
Tularimija
- Uzročnik: Bakterija Francisella tularensis.
- Simptomi: Groznica, čirevi na koži, upala limfnih čvorova, bolovi u mišićima.
