Važno je informisati se koliko koje voće sadrži šećera, jer nije svejedno da li će neko, ako ima zdravstveni problem pojesti bananu, šaku borovnica ili breskvu
Voće sadrži prirodni šećer, ali ta količina varira u odnosu na vrstu. Zbog toga je, pored svesti o važnosti uključivanja voća u redovnu ishranu, veoma značajno i biti pravilno informisan o tome da li je svako voće dobro za nas.
Voće je dobar način da zadovoljimo potrebu za nečim slatkim, a zdravim. Međutim, pojedine vrste voća, kao što su, na primer, banane i mango, imaju veću količinu šećera od drugih. Važno je znati da voće sa niskim sadržajem šećera i dalje može da obezbedi vlakna, vitamine i minerale, koji su nam potrebni. Voće sa niskim sadržajem šećera su, recimo, jagode, kupine i breskve. Ali, tu su i još neki predlozi, pa su mogućnosti za kombinovanje zaista velike.
1. Jagode su po mnogo čemu idealno voće za vrh ove liste
Jagode, kao i većina drugih bobica, izuzetno su bogate vlaknima, a sadrže vrlo malo šećera. U jednoj manjoj porciji jagoda normalne veličine nalazi se oko 7 grama prirodnog šećera. Još jedan njihov kvalitet je to što su dobar izvor vitamina C. Većinski se sastoje od vode, a o vrhunskoj aromi i slasti, iako je sve pitanje ukusa, gotovo da je bespredmetno raspravljati. Jagode su omiljene i kao voće i kao dodatak poslasticama ili salatama.
2. Breskve: da li da ih ljuštimo
Iako imaju izuzetno slatkast ukus, jedna breskva srednje veličine sadrži samo oko 13 g šećera. Ova količina je gotovo identična bez obzira na sortu breskve. U kori se nalaze brojni korisni fitonutrijenti, pa je ne treba ljuštiti, već samo dobro oprati. Breskve su idealna užina, jer daju osećaj sitosti zbog svoje teksture.
3. Kupine ili borovnice?
Većina bobica, kao što je već rečeno, spada u najzdravije voće ako govorimo o količini šećera. Slično jagodama, jedna porcija od 100 grama bobica sadrži relativno malu količinu šećera, 5,3 g vlakana i 1,39 g proteina. Takođe su dobar izvor antioksidanata, koji su ključni za sprečavanje oksidativnog stresa, uzroka mnogih oboljenja, pa i malignih. Zanimljivo je napomenuti da borovnice, na primer, sadrže dvostruko više šećera od kupina.
4. Limun i limeta mogu da smetaju želucu, ali imaju veoma nizak nivo šećera
Nema mnogo osoba koje bi se odlučile da za užinu pojedu limun ili limetu, iz razumljivih razloga. Visok procenat kiselosti nekima iritira želudac, pa citruse izbegavaju. Međutim, sa ne više od 2 g šećera po voćki i visokim nivoom vitamina C, limun i limeta su odličan i preporučljiv dodatak ishrani. Kao opciju uvek imate limunadu, koja sveže isceđena čuva sve korisne sastojke limuna, pre svega vitamin C. Možete, kada je dobro operete, izrendati i koru. Limunov sok je dobra ideja i za začinjavanje salata.
5. Dinja je riznica vitamina sa malo šećera
Veće parče dinje od sadrži oko 11 grama svarljivog šećera. Uz to, razne sorte dinje sadrže sadrže i kalijum, vitamin C i gvožđe. Dinja se sve više kombinuje i kao egzotičan dodatak slanoj hrani (pršuta, sirevi), i posebno je egzotična za hedoniste. Dinja je barem kod nas nekako uvek bila u senci lubenice, ali se čini da se to menja.
6. Narandže: u kom obliku su najzdravije
Narandža srednje veličine ima oko 14 g svarljivog šećera i takođe je odličan izvor vitamina C. Obratite pažnju na kupovne sokove od narandže, jer mogu da sadrže dodatne šećere. Zbog ograničenja količine šećera, ali i zbog ostalih dodataka.
7. Grejpfrut: kiselo, ali zdravo
Ovo voće sa niskim sadržajem šećera neki obožavaju, a neki zbog visoke kiselosti izbegavaju, baš kao i limun. Pola grejpfruta srednje veličine sadrži oko 11 g šećera. Po količini vitamina C, grejpfrut zauzima treće mesto, iza pomorandže i limuna. Sve sorte grejpfruta sadrže istu količinu vitamina C, kao i šećera (crveni, žuti).
8. Zašto bi avokado trebalo uključiti u ishranu
Iako ovo voće kod nas nije bilo naročito popularno, sa trendovima zdravije ishrane, sve više ulazi u konzumaciju. Avokado je praktično bez sadržaja šećera, a takođe je dobar izvor zdravih masti i vlakana.
