Svedoci smo da meteorolozi ponekad pogreše u proceni vremenskih uslova, što nije iznenađujuće, s obzirom na to da se vremenske prilike mogu brzo menjati.
Međutim, postoje i oni koji ne prate vremensku prognozu, već vreme predviđaju posmatranjem biljaka i životinja.
Jedno od narodnih verovanja kaže da ako lišće sa drveća ne opada, zima će biti jaka, dok će opadanje lišća signalizovati slabiju, manje snežnu zimu.
Profesor meteorologije na Fizičkom fakultetu u Beogradu i klimatolog prof. dr Vladimir Đurđević ističe da su narodna verovanja zanimljiva na nivou grubog prepoznavanja stanja atmosfere, ali da prognoza vremena danas podrazumeva vrlo detaljno poznavanje stanja atmosfere i procesa u njoj.
– Deluje zanimljivo da čovek kad izađe napolje i pogleda u nebo može da kaže šta će da bude s vremenom. Kada bi uzeli dugogodišnje podatke, pojedina narodna verovanja se nekad i obistine, ali u velikoj većini godina ta pravilnost ne važi. Današnja trodnevna prognoza vremena pruža vrlo precizne podatke, koji su prilično pouzdani i neuporedivi u odnosu na bilo koje narodno verovanje – kaže prof. dr Đurđević.
Ove narodne metode od davnina koriste u predviđanju vremena
Važni datumi i praznici
Nije mali broj datuma i crkvenih praznika koji se povezuju sa prognoziranjem vremena na duži period, kao što je verovanje da ako na Miholjdan 12. oktobra bude lepo vreme, to znači da će zima biti duga i hladna. Tu je i 8. novembar – Mitrovdan, te ako je sunčano, najavljuje se jaka zima, a ukoliko padne sneg, znači da će zima obilovati padavinama. Verovanje kaže i sledeće: koliko magle u oktobru, toliko snega u februaru.
Stručnjaci su saglasni da ova metodologija prognoziranja vremena na duži rok svakako ima manju pouzdanost od prognoziranja na kraći rok.
Dakle, ako vas zanima kakva će biti ova zima, dovoljno je da pogledate kroz prozor na obližnje drveće – odgovor je tu.
alo.rs
