Naučnici sa Univerzitetskog koledža u Londonu i Cite Internationale Universitaire de Paris ispitali su rizik od premalo spavanja. “Navike spavanja i struktura se menjaju sa godinama”, kaže vođa studije Severine Sabija. Premalo i previše sna povezano je sa specifičnim hroničnim bolestima.
Otprilike jednu trećinu svog života provodimo spavajući. Lekari preporučuju sedam do osam sati sna tokom noći kako bi telo moglo da se odmori i oporavi. Međutim, zbog posla, stresa i drugih faktora, mnogi od nas teško prate ovo “zlatno pravilo”.
Naučnici u Velikoj Britaniji i Francuskoj pokušali su da otkriju u kojoj meri trajanje sna može da utiče na rizik od razvoja više od dve hronične bolesti, kao i na rizik od smrti. Rezultate svog istraživanja objavili su u časopisu PLOS Medicine.
Dugoročna studija je zasnovana na podacima više od 7.800 britanskih državnih službenika, od kojih su 32,5 odsto bile žene. Između 1985. i 2016. godine, ljudi koji su učestvovali u studiji, nekoliko puta su pitani koliko sati u proseku spavaju noću. Oko 4.000 ljudi nosilo je i uređaj za praćenje sna.
Istraživački tim je koristio ove informacije da bi odredio trajanje spavanja učesnika u njihovim 50-im, 60-im i 70-im godinama. Pored toga, tokom 25 godina, učesnici su redovno bili pregledani za hronične bolesti kao što su dijabetes, rak i bolesti srca.
U poređenju sa ljudima koji su spavali do sedam sati, ljudi koji su spavali pet sati ili manje do 50. godine imali su 20 odsto manji rizik od razvoja hronične bolesti, a rizik od razvoja dve ili više bolesti tokom života bio je veći i do 40 odsto u narednih 25 godina. Slični rezultati dobijeni su i u analizi podataka ljudi od 60 i 70 godina.
Međutim, prema autorima studije, spavanje manje od pet sati u dobi od 50 godina povezano je sa povećanim rizikom od 25 odsto od smrtnosti u narednih 25 godina. Ovo može da se objasni činjenicom da se uz malo sna povećava rizik od nastanka hroničnih bolesti, što utiče na stanje organizma i često skraćuje životni vek.
“Da biste obezbedili bolji san, važno je da se održava dobra higijena. Potrebno je da se pobrinete da spavaća soba bude tiha i mračna, da isključite elektronske uređaje i izbegavate obilne obroke pre spavanja. Fizička aktivnost i izlaganje svetlosti tokom dana takođe mogu da doprinesu dobrom snu”, kaže Sabija.
Prema autorima, studija ima svoje slabosti, a to je činjenica da su podaci o spavanju u velikoj meri zasnovani na sopstvenim izjavama ispitanika. Međutim, jedno je sigurno: san je neophodan i važna je tačna količina.
mondo.rs
