Obedovanje mesa uzgojenog u laboratoriji ili mlevenih insekata moglo bi dovesti do velikih ušteda u emisiji ugljenika i vode, kao i oslobađanju zemljišta za prirodu.
To je nalaz studije koja izračunava ekološke koristi od „zelenije“ hrane koja dolazi na naše tanjire. Naučnici kažu da bi pritisci na planetu mogli da padnu za više od 80% sa takvom hranom, u poređenju sa tipičnom evropskom ishranom. Ali još nije jasno da li će potrošači želeti da promene svoje navike u ishrani.
Naučnici u Finskoj su proučavali nutritivni profil nekih od ovih proizvoda i posmatrali tri mere pritiska na životnu sredinu: korišćenje vode, zemljišta i potencijalne emisije ugljenika.
-Sa značajnim smanjenjem količine hrane životinjskog porekla i zamenama sa novom ili budućom hranom i alternativama biljnih proteina, možete imati značajno smanjenje uticaja na životnu sredinu u smislu potencijala globalnog zagrevanja, korišćenja zemljišta i upotrebe vode- rekla je Rejčel Mazak iz Univerzitet u Helsinkiju.
Istraživanje, objavljeno u časopisu Nature Food, ispitalo je nove namirnice za koje se očekuje da će postati veći deo naše ishrane u narednim godinama, od kojih se mnoge oslanjaju na visokotehnološke metode za „uzgoj“ životinjskih i biljnih ćelija u bioreaktorima.
Proučavane nove namirnice – od kojih su neke još uvek na tabli za crtanje – bile su muve i cvrčci, belanca iz laboratorijski uzgojenih pilećih ćelija, alge, proteinski prah napravljen od pečuraka ili mikroba, mleko, meso i bobice uzgajane iz ćelija.
nsuzivo.rs
