Pravoslavni vernici danas obeležavaju sećanje na Svetog Kirjaka, praznik u narodu poznatiji i kao Miholjdan. To je vreme sećanja na Svetog Kirjaka, hrišćanskog svetitelja i mučenika iz 4. veka koji je još za života je smatran stubom hrišćanstva i uzorom monaških vrlina.
Prema predanju, važio je za velikog iscelitelja i utešitelja nevoljenih koji se čitavog života borio protiv jeresi. Za sebe je govorio da ga, od kako je monah, sunce nikad nije videlo da jede niti da se ljuti na nekoga. Po njegovom pravilniku, monasi su jeli samo jedanput dnevno, i to po zalasku sunca.
Sveti Kirjak je zaštitnik i slava mnogih srpskih domova. U Boki Kotorskoj, Miholjdan zovu još i gospodski praznik, jer su ga slavile čuvene pomorske porodice tog kraja, a mornari na ovaj dan nikada nisu isplovljavali na more kako ne bi uvredili sveca.
Legenda kaže da je uprkos isposničkom životu bio snažan i krupan i da je doživeo duboku starost, preminuvši kada mu je bilo 109 godina.
Mišji dan
Ovaj dan se naziva i mišji dan. Veruje se da će miševi i druge poljske životinjice uginuti na današnji dan ako dotle u svoja skloništa nisu dopremili hranu za preko zime.
Naš narod veruje da su rođeni na ovaj dan posebno nadareni i da će imati mnogo sreće u životu.
Veruje se da tek posle Miholjdana nastupa prava jesen! Period lepog vremena oko ovog praznika zbog toga se zove Miholjsko leto. Postoji i uvreženo verovanje da će ukoliko vreme na početku oktobra bude lepo zima će biti hladna.
Za razliku od mnogih drugih crkvenih praznika, narod kaže da na današnji dan treba raditi! Običaj verovatno potiče iz vremena kada su se početkom oktobra obavljali poslednji poljoprivredni radovi pred početak zime.
istorijskizabavnik.rs
