Sretenje se slavilo kao Dan državnosti Srbije do nastanka Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, nakon čega je ukinut, da bi u Srbiji ponovo počeo da se slavi od 2002. godine.
Sretenje se slavi 40. dan od Božića, a predstavlja uspomenu na dan kada je Bogorodica prvi put uvela u hram novorođenog Hrista da ga posveti Bogu. Jedan od simbolja ovog praznika je i susret Hrista sa ljudima. Po jevrejskom zakonu, svako dete je donošeno u hram 40 dana posle rođenja. Četrdeseti dan po rođenju Isusa Hrista, Marija je sa Josifom otišla u Jerusalim u hram Božiji, noseći mladog Hrista, da ispuni dvostruki Gospodnji zakon, da se očisti od porođaja i da predstavi Gospodu novorođenče.
U Srbiji se 15. februar obeležava kao Dan državnosti.
Šta sve obeležavamo na današnji dan
Na Sretenje 1804. god. održan je Zbor u Orašcu kojim je počeo Prvi srpski ustanak (pa je slavljen i kao Dan državnosti Srbije).
Na Sretenje 1835. god. u Kragujevcu je donet Sretenjski ustav, prvi demokratski ustav Srbije (pa je slavljen i kao Dan ustavnosti).
Na Sretenje 1909. god. u Skoplju održana je prva skupština Srba u Osmanskom carstvu.
Susret zime i leta
Smatra se da se na današnji dan susreću zima i leto. Veruje se da na Sretenje mrazevi popuštaju, a priroda se sprema za lepše vreme i dolazak proleća i leta.
Veruje se da će, ako na Sretenje osvane sunčan dan, a medvedi izađu iz jazbine, uplaše se svoje senke i vrate se na spavanje, zima potrajati još šest nedelja.
Ako je dan oblačan, medvedi neće videti svoju senku i neće se vratiti u jazbinu, što označava kraj zime.
Postoji verovanje da devojke treba da paze kog muškarca će ujutru prvog sresti, jer će i budući mladoženja ličiti na njega.
espreso.rs
