Srpska pravoslavna crkva i vernici danas, 4. decembra, slave Vavedenje Presvete Bogorodice, jedan od dvanaest velikih hrišćanskih praznika za koji se vezuju mnogi narodni običaji i verovanja.
Crkvene knjige uče da je Bogorodica prva zavetovana devica u istoriji hrišćanstva.
Taj događaj hrišćanski svet obeležava kao Vavedenje.
Predanje kaže da je na ovaj dan u Jerusalimu Marija kao trogodišnje dete uvedena u hram gde se, pred Bogom i ljudima, zavetovala na devičanstvo.
Kod Srba se ovaj dan još zove i Sveta Prečista, ali i Ženski praznik jer ga naročito svetkuju porodilje i nerotkinje – prve da im Bogorodica zaštiti decu, a druge da im se svetica umilostivi i podari poroda.
U Srbiji je ovo usečni dan što znači da se ne počinju nikakvi važniji poslovi.
Vavedenje je u našim krajevima slava stočara koji veruju da im Bogorodica štiti stoku od zveri.
Na ovaj dan, narod kaže, nije dobro uzimati noževe, makaze ili bilo kakva sečiva. Tako će i čeljusti zveri preko predstojeće zime ostati zatvorena.
U Srbiji na ovaj dan prestaju svadbe.
U nekim krajevima se do danas zadržao običaj da se na ovaj Praznik, nakon službe, kod crkava okupe sve mlade koje su se udale te jeseni.
One treba da se svečano obuku i okite cvećem jer simbolizuju bračnu sreću i slogu.
Po tradiciji, svadbe će se nastaviti narednog proleća.
Ako se sudi po tome kakvo je jutro osvanulo na Vavedenje i ako je vetrovito, naredna godina biće teška.
Stariji ljudi kažu: Ako na Vavedenje pada kiša – biće rodna naredna godina. Ako duva jak vetar – biće nerodna. Ako bude hladno i sa snegom – sledeća godina bile blaga i topla.
Vavedenje je slava Hilandara, srpskog manastira na Svetoj Gori, a slave ga i mnoge porodice u Srbiji kao krsnu slavu, piše Istorijski zabavnik.
alo.rs
