Retinol je derivat vitamina A i jedan od najboljih sastojaka protiv starenja za vašu rutinu nege kože, može izgladiti linije i bore i podstaći obnavljanje ćelija. Retinol je, međutim, jedan od najiritantnijih sastojaka u nezi kože, zbog čega je Evropska unija odlučila da ograniči količinu koja se može staviti u serume protiv starenja.
Novi propisi Evropske unije u vezi sa retinolom verovatno su posledica porasta stope raka kože širom Evrope, posebno u Skandinaviji i Finskoj. Derivati vitamina A više nisu samo za akne, a odmor na suncu nije samo za bogate.
U 2016. godini, Nacrt zakona Naučni komitet za bezbednost potrošača razmatrao je nivo bezbednosti koncentracija vitamina A. Ovaj komitet se jednoglasno složio da je vitamin A u kozmetici bezbedan kada je prisutan u koncentraciji od 0,05% retinolnog ekvivalenta (RE) u losionu za telo i 0,3% RE u drugim proizvodima koji se ostavljaju i ispiraju.
Do 2026. proizvodi sa većom koncentracijom retinola moraju biti uklonjeni iz prodavnica. Pored toga, na osnovu procene rizika doneti su i drugi zaključci. Kojična kiselina, koja se obično koristi za lečenje hiperpigmentacije i dobija iz pečuraka, soje, može se koristiti samo do 1% u proizvodima za lice i ruke.
U međuvremenu, alfa-arbutin, bolja polovina vitamina C, može se koristiti samo u količinama do 2% u proizvodima za lice i 0,5% u proizvodima za telo. Sam arbutin se može koristiti do 7% u kremama za lice.
nsuzivo.rs
