Naučnici se sad bave i trećim akterom kad je u pitanju naš mikrobiom- postbioticima. Oni gledaju na postbiotike kao na korisne bioaktivne balanse koji mogu da igraju važnu ulogu u sprečavanju upala i podržavanju imunog sistema.
Postbiotici su aktivni igrači našeg mikrobioma, koji živi u crevima i sastoje se od miliona različitih mikroorganizama.
Pošto su postbiotici nusproizvod probiotičke fermentacije, direktni izvor postbiotika su probiotici. Namirnice koje mogu pomoći u povećanju koncentracije postbiotika u crevima su jogurt, kiseli kupus, meki sirevi, kefir, hleb od kiselog testa, mlaćenica, kiseli krastavci. Pored toga, postbiotici se mogu proizvoditi i ekstrahovati u laboratorijama da bi se koristili u terapijske svrhe i isporučeni putem pilula i direktnom primenom.
Pokazalo se da nedostatak ravnoteže crevnih mikroba doprinosi gojaznosti i insulinskoj rezistenciji. Pokazalo se da postbiotička bakterijska komponenta koja se zove muramil dipeptid ublažava intoleranciju na glukozu povećanjem insulinske osetljivosti. Iako je potrebno još ispitivanja da bi se u potpunosti razumeo mehanizam, čini se da ovaj postbiotik igra važnu ulogu u borbi protiv predijabetesa i dijabetesa tipa II.
Jedite raznovrsno, unosite što više biljnih namirnica i hranu koja obiluje vlaknima. Dopunite svoj obrok hranom bogatom prebioticima, kao što su artičoka, špargle i paradajz. Obavezno unosite fermentisanu hranu koja sadrži probiotike, poput jogurta i kiselog povrća.
Odavno je poznato da su probiotička hrana i suplementi efikasni u lečenju dijareje. Uz detaljnije posmatranje, primećuje se da efekat nije posledica direktne interakcije između „dobrih“ bakterija i crevne sluznice, već metaboličkih proizvoda koje oslobađaju probiotici.
Unošenje postbiotika dovodi do smanjena rizika od gojaznosti, rizik od srčanog udara, smanjuje rizik od dijabetesa i takođe smanjuje krvni pritisak.
nsuzivo.rs
