Mačke žive sa nama oko 12.000 godina i čini se da su za to vreme pažljivo pratile kako komuniciramo. Nova studija, kako prenosi Sciencealert, tvrdi da mačke mogu da nauče da povezuju reči koje koristimo za određene objekte ili slike, i one to shvataju brže nego mala deca. Prethodno istraživanje je pokazalo da mačke prate ponašanje ljudi, razumeju ko je ko u domu, kome mogu da veruju, ko je zadužen za njihovu hranu i čak prepoznaju svoje ime.
Ova otkrića navela su autorku nove studije Saho Takagija sa Univerziteta Abazu u Japanu da se zapita da li su mačke u stanju da nauče ljudski govor. Takagi kaže da bi to značilo da mačke mogu da prisluškuju ljudske razgovore i razumeju reči bez posebnog obučavanja uz davanje poslastica. Ali, nejasno je da li mačke “uče” reči iz ljudskog govora na način na koji ih uče psi.
Takagi i njene kolege testirale su jezičke sposobnosti mačaka pomoću eksperimenta korišćenog u proučavanju razvoja jezika kod 14-mesečnih beba koje su pokazale znake povezivanja reči sa objektima nakon samo 16 do 20 ponavljanja. Tim je dao test reči 31 odrasloj kućnoj mački: svaku mačku postavio je ispred laptopa na kome su prikazane dve kratke crtane animacije i istovremeno puštao audio zapis vlasnika mačke koji je izgovarao izmišljenu reč.
Za prvu animaciju – stvorenje nalik jednorogu koje raste i smanjuje se – mačke su čule kako njihov vlasnik govori “keraru”, a za drugo – sunce crvenog lica koje se širi i smanjuje – izmišljena reč je bila “parumo”. U studiji sa ljudskim bebama, deca su imala najmanje četiri eksperimenta od 20 sekundi za par slika-reči. Većina mačaka se navikla na uparivanje stimulusa nakon četiri pokušaja, što znači da su imale samo 9-sekundno izlaganje u dva ispitivanja za svaki par slika-reči.
Kada se mačke umorile od eksperimenta, dobile su pauzu pre sledećeg primera u kome su slike i audio zapisi pušteni još četiri puta, uz neznatno podešavanje: polovina slika je imala “pogrešan” zvuk. Uprkos kratkom vremenu navikavanja, mačke su pokazale znake zbunjenosti kada su otkrile neslaganje, trošeći u proseku 33 procenta više vremena gledajući u ekran kada se to dešavalo. Ovi rezultati pokazuju da mačke mogu brzo da formiraju asocijaciju slika-reči, kažu autori.
Neke mačke su gledale u ekran i videlo se da su im se zenice raširile tokom promena u eksperimentu, što znači da mačke obraćaju pažnju na ono što vlasnici svakodnevno govore i pokušavaju da nas razumeju.
Iako ovi eksperimenti pretpostavljaju da bi mačke mogle da povežu ljudske reči sa slikama brže nego što to rade sasvim mala deca, postoji nekoliko ključnih razlika između eksperimenta na bebama iz 90-ih godina 20. veka i nove studije. Bebama su, na primer, davane samo jednosložne reči, a nepoznati govornik ih je izgovarao u nizu intonacija. Mačke su, s druge strane, čule reči od tri sloga koje su izgovarali njihovi vlasnici, na drugačiji način nego inače – glasnije i sporije.
Bez obzira na to ko može brže da nauči reči – mačke ili deca – i dalje je fascinantno da mačke shvataju asocijacije reči-slika koje su svojstvene ljudima. Dalje istraživanje o tome da li su ove mačije sposobnosti zajedničke ili jedinstvene pokazale bi da li može da postoji komunikaciju među različitim vrstama.
Ovo istraživanje je objavljeno u Scientific Reports.
telegraf.rs
