U jesen se mnogo češće razbolevamo. Nije ni čudo, jer su jutra i večeri hladne, a u prodavnicama ponestaje svežeg voća i povrća koje je davalo vredne hranljive materije. Problem je u tome što simptome prehlade ili gripa možemo da prevaziđemo uzimanjem odgovarajućih lekova, ali zaboravljamo da je i telu potrebno da se regeneriše posle bolesti, što može da potraje. Šta učiniti da se ovaj proces ubrza i da li uzimanje antibiotika utiče na njegovo produženje?
U jesen i zimu češće patimo od respiratornih bolesti, što je za naučnike već dugi niz godina misterija. Prema istraživanju objavljenom u časopisu Journal of Allergy and Clinical Immunology, kada temperatura padne, smanjuje se broj ekstracelularnih transportnih vezikula (EV) koji se bore protiv bakterija i virusa u prednjem delu nosa.
U slučaju prehlade i gripa prvo isprobavamo kućne metode za ublažavanje simptoma. Nisu uvek efikasni, pa idemo kod lekara. Obično dobijamo lekove, uključujući antibiotike. Međutim, na njihovu čestu upotrebu upozorava epidemiolog iz Velike Britanije, dr Tim Spektor. Lekar skreće pažnju na potencijalne neželjene efekte uzimanja antibiotika, koji mogu da produže period oporavka, čak i za nekoliko meseci. U podkastu ZOE Science and Nutrition prof. Spektor je podelio svoje mišljenje o ovoj temi.
Glavni zadatak antibiotika je borba protiv patogenih bakterija. Nažalost, oni utiču i na dobre bakterije koje se nalaze u probavnom sistemu, uglavnom u crevima. Oni igraju važnu ulogu ne samo u procesu varenja, već i podržavaju prirodni imunitet. Oni takođe utiču na ono što želimo da jedemo.
Hrana koja pomaže da se brže oporavimo
Prof. Tim Spektor je ukazao na jednu vrstu hrane koja može da nam pomogne da ubrzamo proces oporavka: fermentisana hrana. Doktor je naveo uglavnom sir, jogurt, kefir i kiseli kupus. Ipak, priznao je da su sir i jogurt niže na njegovoj listi jer imaju manju raznolikost probiotičkih kultura u poređenju sa drugim proizvodima.
Fermentisana hrana je bogata probioticima koji neguju bakterije u crevima, eliminišući negativne efekte antibiotika. Prema rečima prof. Spektora, odlična je alternativa probioticima u kapsulama jer pružaju mnogo više vrsta dobrih mikroorganizama. Epidemiolog je objasnio da je mikrobiom svake osobe različit, pa može drugačije da reaguje na efekte probiotika dobijenih hranom. Kada tražimo ovu vrstu proizvoda u prodavnicama, moramo da obratimo pažnju na njihov rok trajanja, koji ne bi trebalo da bude ispod dve godine, što zapravo znači nedostatak bilo kakvih probiotika. Takođe ne sme da sadrži velike količine šećera i veštačkih zaslađivača.
Nakon završenog lečenja antibiotikom, dobro je posegnuti ne samo za fermentisanom hranom, već i povećati unos vlakana i ograničiti jedenje noću. Prof. Spektor je priznao da dobre bakterije većinu svog posla obavljaju kada spavamo. Zbog toga ne bi trebalo da ometamo njihovo funkcionisanje grickanjem uveče. Stručnjak je naglasio da se izbegava uzimanje antibiotika ako to nije neophodno.
mondo.rs
