Julija Borisovna Gipenrejter je jedan od osnivača psihoterapije u Rusiji; danas ima 93 godine i važi za jednog od najboljeg sovjetskih psihologa ikada. Bila je i profesor opšte psihologije na Univerzitetu Lomonosov u Moskvi, autor je preko 80 naučnih radova, a specijalista je porodične terapije. Ona je veliki deo karijere posvetila upravo izučavanju pravilnog načina vaspitanja i tretiranja dece, te je napisala i nekoliko knjiga o roditeljstvu.
Ovo je 15 pravila za vaspitanje dece prema savetima Julije Borisovne.
Prihvatite dete bezuslovno. To ne znači voleti ga zato što je lepo, pametno, odličan učenik, pomaže drugima i ostalo, nego voleti ga samo zato što postoji.
Ne mešajte se u ono što dete radi, ako ne traži pomoć. Time mu poručujete: “S tobom je sve u redu. Naravno da ćeš se sam snaći!”
Ako je detetu teško i spremno je da prihvati vašu pomoć, svakako mu pomozite. Pritom preuzmite na sebe samo ono što dete ne može samo, dok ostatak treba da završi samo. Kako usvaja nove radnje, postepeno ga pustite da sve radi samostalno.
Dete će sutra raditi samo ono što je danas radilo s mamom ili tatom, i to baš zato što je to radilo s mamom ili tatom. Sve ono što uradimo zajedno s detetom postaje zlatna rezerva za dete, njegov potencijal za blisku budućnost.
Polako, ali sigurno, brigu i odgovornost oko detetovih ličnih stvari skinite sa sebe i prepustite ih njemu/njoj.
Detetova ličnost i sposobnosti razvijaju se samo na području koje je ono odabralo jer je to želelo i jer ga to zanima.
Ne postoji situacija u kojoj je u redu udariti dete.
Možete izraziti nezadovoljstvo zbog ponašanja deteta, ali ne i zbog samog deteta. Možete osuđivati detetove postupke, ali ne i detetova osećanja, koliko god nepoželjna ili neprihvatljiva bila. Nezadovoljstvo detetovim postupcima ne sme biti sveobuhvatno, jer se inače pretvara u veliku muku deteta.
Zagrlite dete nekoliko puta dnevno: za puko preživljavanje potrebna su četiri zagrljaja, a za dobro raspoloženje potrebno je najmanje osam zagrljaja dnevno. I to ne važi samo za decu, već i za odrasle.
Osmislite nekoliko aktivnosti ili zadataka koje ćete raditi s detetom. Neka nešto od toga postane ritual, neka dete to očekuje, znajući da ćete se sigurno time zabaviti, čak i ako je uradilo nešto loše.
Najbolja kazna za dete je uskratiti mu nešto lepo, a ne učiniti mu ništa ružno.
Deci je potrebno mnogo više kretanja, istraživanja predmeta, testiranja snage. Zabraniti im tako nešto je kao pregraditi nabujalu reku. Pobrinite se da protok bude prijatan, a korito sigurno.
Ne samo da su deci potrebni red i pravila ponašanja, već ih i žele i očekuju. Tako lakše razumeju život i snalaze se u njemu, to im daje osećaj sigurnosti.
Detetu je drago kada razumemo njegove potrebe. Dete istražuje svoje mogućnosti i polako pomera granice. Dok je malo, želi da se popne na što više drvo, kad malo poraste, želi da pobegne s prijateljima u tuđe dvorište, a zatim da se vrati kući kasnije nego inače. Puno zavisi i od toga kako se roditelji ponašaju. Propisi i zabrane ne deluju.
Prvo proverite da li je ono što želite da promenite kod svog deteta ono što biste u stvari želeli da promenite kod sebe.
index.hr/zena.blic.rs
