Parastos je molitveni obred u pravoslavnom hrišćanstvu, koji se održava u sećanje na preminule. Njegov osnovni cilj je molitva za dušu preminulog, tražeći oprost grehova i večni mir. Parastos se najčešće održava na groblju, u crkvi ili u domu preminulog. Parastosi se obično obavljaju na određene datume: 9 dana nakon smrti, 40 dana, pola godine, godinu dana, i svake naredne godišnjice.
Međutim, sve više se akcenat stavlja na hranu, kao i na količinu i kvalitet obroka prilikom parastosa. Velika i obilna priprema jela i pića prešla je u običaje, pa se događa da se, kada se gosti najedu i napiju, parastos pretvori u gozbu. Otac Predrag Popović je na svom Instagram profilu istakao da je parastos, pre svega, molitva za upokojene, koja je najvažnija.
“Na groblje se ide zbog molitve. Parastos je molitva, molitva za upokojene. I nije za džabe naša crkva propisala da se parastosi daju četrdeseti dan, šesti meseci i sklapa se godina i da se u tom intervalu, ako se stigne, napravi spomenik i da se osvešta. Nije to za džabe. To postoji proces zbog čega je to tako napravljeno”, rekao je otac Predrag.
Reči oca Predraga ističu razočaranje prema onima koji dolaze na parastos isključivo zbog hrane, a ne zbog molitve za upokojene.
“‘A znači ne može’, rekoh: ‘Znate šta, dva meseca da dajemo ranije to ne ide’. Lepo kada padne tada ćemo da damo. Ko je došao zbog hrane, zbog ribe, a nije zbog praseta, taj bolje da vam i ne dolazi. ‘Dobro ću da ja popričam sa ovim mojima, pa ću da se javim’, više me nije zvao. Oni su izašli i dali bez popa. Došli su na grob, servirali su hranu, jeli, pili i otišli kući. A molitva? Koja molitva bre… Koji pokojnik… Nema od toga ništa”, rekao je otac Predrag i dodao:
View this post on Instagram
“Što je najgore kada dođu na grob znate šta ljudi prvo urade? Zapale cigaru i stave da gori cigara. Prvo to urade. Kad dođu zapale cigaru, pale sveće, onda stave hranu i ja kad dođem i kažem: ‘Gde je kadionica?’, oni : ‘Uf, gde je kadionica?’. Krenu da otvaraju, a ono kadionica bila tamo gde se pale sveće, oni tu sakrili da neko ne ukrade. A ovi došli, palili sveće, ono garavo, on izneo ovako mi daje. Šta da radim sad sa tim? Uzimam, ložim kadionicu, ovaj uhvati pali cigaru i stavlja. Reko prijatelju: ‘Gasi cigaru, sad ja kadim, a đavo posle neka kadi'”, rekao je otac Popović.
espreso/Mondo/Uroš Matejić
