Fokus i koncentracija su teški. Posebno danas u tako glasnom svetu i sa stalnim ometanjima nije jednostavno ostati u potpunosti usredotočen. Upravo zato je važno da se izoštri um i da se pažnja može usmeriti na one stvari koje su bitne.
Stručnjaci često definišu fokus kao čin svesne koncentracije na nešto. Svesno se koncentrisati na nešto takođe znači da se ignorišu druge stvari. Selekcija ima ovde odlučujuću ulogu.
Fokus je ključ produktivnosti, jer kada se kaže “ne” svim drugim opcijama, otvara se mogućnost da se postigne ona jedna stvar koja je ostala.
U današnje vreme ljudi nemaju problem s fokusiranjem već s donošenjem odluka. Mozak zdravog čoveka je sposoban da se usredsredi, sve dok nema previše stvari koje nas ometaju. Ipak, ponekad situacija postaje tako hitna, da čovek jednostavno sedne i počinje da je reševa. Kada je hitno, koncentracija odjednom postaje prisutna.
Umesto da se stvari rešavaju jedna za drugom, danas je nažalost multitasking postao vrlo popularan. To u prvom trenu zvuči sasvim dobro. Umesto rešavanja samo jednog zadatka, rešiću više zadataka istovremeno. Nažalost pogrešno je mišljenje da je vreme tako bolje skorišćeno. Razlog za to je činjenica da mi, doduše, možemo istovremeno odraditi više zadataka, ali koncentrisati se možemo uvek samo na jedan zadatak. Kod multitaskinga koncentracija jednostavno skače s jedne stvari na drugu. Loše je to što se ta promena ne događa uvek glatko. Pogledamo li nakratko na svoj smartphone dok radimo nešto drugo treba nam npr. više od jedog minuta da se koncentrisano vratimo na zadatak koji smo počeli raditi. Ako dakle svakih pet minuta proveravate svoje poruke i mailove, svakog sata izgubite dvanaest minuta.
Našu tendenciju za multitasking možemo proceniti tako da merimo svoj napredak. Često gubimo fokus, jer ne dobijamo povratnu informaciju. Mozak želi da vidi napredak koji smo postigli.
Nekada je to bilo jednostavno. Poljoprivrednik je jednim pogledom video koji deo polja je već obradio plugom. Na kompjuteru je taj napredak teško postići; sadržaji na ekranu se menjaju, ali ekran, sam po sebi, uvek ostaje isti.
Zato je vrlo važno meriti stvari, jer samo ono što se izmeri može se i poboljšati. Merenje pritom ne pokazuje ono što mi jesmo, već pokazuje do koje tačke smo stigli.
Merenje uopštee ne mora biti komplikovano. Dovoljan je jedan X na kalendaru da označimo dan kada smo se koncentrisali da učinimo nešto. Cilj tada postaje jednostavan; ne prekidati, ili što je ređe moguće prekidati lanac.
Postoji mnogo načina kako poboljšati koncentraciju. Evo nekoliko ideja i podsticaja:
Bez obzira koje podsticaje koristite, važno je samo jedno: uvek kada nam je odvučena pažnja i kada se ne možemo koncentrisati, važi samo jedno: vratiti koncentraciju na samo jednu jedinu stvar i to obaviti do kraja. U hitnim slučajevima to znači da moramo eliminisati smetnje. I to je početna činjenica od koje moramo krenuti.
Blic.rs
