Biblioteke i zbirke retkih knjiga često na svojim policama imaju tomove koji sadrže potencijalno smrtonosne stranice: od priča o poznatim ubistvima do temeljnih radova o toksikologiji i forenzici. Ipak, otrovi u ovim knjigama su samo reči na stranici. Međutim, postoje neke knjige, rasute širom sveta, koje su bukvalno otrovne.
Ove otrovne knjige proizvedene u 19. veku, ukoričene su u živopisnu tkaninu obojenu ozloglašenim pigmentom poznatim kao “smaragdno zeleno” koji je pomešan sa arsenom. Mnoge od njih decenijama stajale neprimećene na policama i među privatnim kolekcijama.
Iz tog razloga, Melisa Tedone, šefica laboratorije za konzervaciju bibliotečke građe u Vintertur muzeju, bašti i biblioteci, u Delaveru, pokrenula je “Projekat otrovne knjige”.
Njen tim je do danas otkrio 88 otrovnih knjiga iz 19. veka.
Iako ove otrovne knjige mogu da naprave samo manju štetu – osim ako neko ne odluči da doručkuje knjigu staru skoro 200 godina – one nisu ni sasvim bezbedne. Često ljudi koji dolaze u kontakt sa njima, kao što su bibliotekari ili istraživači, mogu slučajno da udahnu ili progutaju čestice koje sadrže arsen.
To može izazvati pospanost i vrtoglavicu ili čak dijareju i grčeve u stomaku. Na koži, arsen može da izazove iritaciju i rane. Teški slučajevi trovanja arsenom mogu dovesti do srčane insuficijencije, bolesti pluća, neurološke disfunkcije, a u ekstremnim situacijama i smrti.
Koliko su česte bile ove knjige otrovnice?
-Teško je predvideti jer naša baza podataka još uvek nije obimna. Svaka biblioteka koja prikuplja knjige sa platnenim povezom iz sredine 19. veka verovatno ima najmanje jedan ili dva primerka- kaže Tedone.
Boja smrti
Smaragdno zelena, poznata i kao parisko zelena, bečka zelena i švajnfurt zelena, je finalni proizvod kombinovanja bakar acetata sa arsenik trioksidom, čime se dobija bakar acetoarsenit.
Ovaj toksični pigment je razvijen u komercijalne svrhe 1814. godine, od strane Wilhelm Dye and White Lead Company iz Švajnfurta, u Nemačkoj. Korišćen je u svemu – od odeće i tapeta do lažnog cveća i farbi. Do 1860. godine samo u Engleskoj je proizvedeno više od 700 tona ovog pigmenta.
Da je arsen toksičan – bila je poznata činjenica u to vreme, ali živa boja je ipak bila popularna i jeftina za proizvodnju. Otrovni zeleni prah je sa tapeta padao na hranu i podove, a odeća obojena pigmentom iritirala je kožu i trovala svoje vlasnike. Uprkos rizicima, smaragdno zelena je bila duboko ukorenjena u viktorijanskom životu.
Uporedo sa toksičnim zelenim proizvodima koji su preplavili delove Evrope i Sjedinjenih Država, još jedan pronalazak je transformisao industriju knjiga. Knjige ranog 19. veka bile su zanatske kreacije i imale su kožne poveze, ali je industrijska revolucija ubrzo obezbedila masovnu proizvodnju knjiga koje su postajale sve popularnije.
Tradicionalni kožni povez se nije dobro pokazao jer nije bio dovoljno čvrst, pa su tokom 1820-ih, izdavač Vilijam Pikering i knjigovezac Arčibald Lejton razvili prve tkanine za knjige.
-Bila je to revolucija. Platno je bilo mnogo jeftinije od kože, što je značilo da su knjige mogle da se prodaju po različitim cenama- rekla je Tedone.
Proces nije uticao samo na novčani uspeh izdavača, već je promenio i način čitanja knjiga.
-Učinili su knjige dostupnim mnogo široj demografskoj grupi- nastavlja.
Korice knjiga obložene platnom su postale popularne 1840-ih, a proces stvaranja platna postao je strogo čuvana tajna.
Otrov u biblioteci
U proleće 2019. godine, Tedone je primila zahtev saradnika iz galerije Vintertur koji su želeli za izlaganje da pozajme knjigu “Rustični ukrasi za svačiji ukus i dom”, objavljenu 1857. godine.
“Ova knjiga je bila veoma lepa, svetlo zelena sa mnogo zlatnih pečata. Vizuelno je bila zapanjujuća, ali je bila u prilično lošem stanju”, kaže Tedone. “Trebalo ju je restaurirati pre izlaganja.”
Tedone je pod mikroskopom posmatrala prelepe pocepane korice knjige. “Postojala je crna voskasta materija na površini i pokušavala sam da je pokupim”, kaže ona. “A onda sam primetila da se boja na platnu za knjige vrlo lako skida.”
Neuvežbanom oku ovo bi moglo izgledati normalno za knjigu staru 162 godine, ali za nju je bilo iznenađujuće.
Da bi otkrila identitet misterioznog zelenog pigmenta, obratila se Rozi Grejburn, direktorki muzejske Laboratorije za naučna istraživanje i analizu.
Grejburn je prvo proučavala uzorak pomoću rendgenskog fluorescentnog spektrometra, koji gađa materijal rendgenskim zracima i meri energije emitovanih fotona da bi odredio njegov hemijski sastav. Druga tehnika koju koristi je Ramanov spektrofotometar koji meri kako svetlost lasera reaguje sa ciljnim molekulima. Kao što svaka osoba ima jedinstvene otiske prstiju, svaki molekul ima karakterističan Ramanov spektar.
Rendgenska fluorescencija je otkrila prisustvo i bakra i arsena u zelenom pigmentu, što je bio ključni nalaz. Jedinstveni otisak prsta Ramanove spektroskopije pozitivno je identifikovao pigment kao zloglasno smaragdno zeleno.
Bezbednost na prvom mestu
Tim je dalje merio količinu arsena. Otkrili su da je platno za knjige u proseku sadržalo 1,42 miligrama arsena po kvadratnom centimetru. Poređenja radi, smrtonosna doza arsena za odraslu osobu je oko 100 miligrama.
-Arsen je težak metal i ima određenu toksičnost, uglavnom prilikom udisanja ili tokom gutanja- kaže Grejburn. -Ljudi koji imaju pristup ovim starim knjigama za istraživanje treba da nose rukavice i da koriste određeni prostor dok ih izučavaju- kaže on.
Rizik od smaragdno zelene knjige “zavisi od učestalosti”, i od primarne je brige “za one koji se bave konzervacijom”.
Prateći Gledlove preporuke, biblioteka Vintertur je uklonila iz korišćenja devet zelenih knjiga koje sadrže čestice arsena i stavila ih u velike polietilenske kese koje mogu da se zapečate.
Tim je zatim krenuo u potragu za otrovnim knjigama. Otputovali su 40 kilometara severoistočno, u Filadelfiju, do najstarije biblioteke u Americi. Tamo su identifikovali još 28 knjiga napravljenih od smaragdno zelene tkanine.
Sada kad su imali veći uzorak, otkrili su da je većina knjiga od smaragdno-zelene tkanine objavljena 1850-ih godina.
Da bi pomogao drugima da identifikuju knjige koje sadrže arsen i njihove potencijalne opasnosti, tim je dizajnirao obeleživače u boji sa slikama smaragdnozelenih korica, a propisane su i mere za rukovanje.
Oni su isporučili više od 900 obeleživača širom Sjedinjenih Država i u 18 drugih zemalja, kako bi i druge institucije u svojim zbirkama identifikovale knjige koje sadrže arsen.
Uprkos toksičnosti smaragdno-zelenog pigmenta na bazi arsena – u predmetima za domaćinstvo, robi i odeći – njegova upotreba nije nikada zabranjena. Umesto toga, samo je zamenjena, da li zbog svoje toksične reputacije ili zato što je boja jednostavno izašla iz mode, nije sigurno.
nationalgeographic.rs
