Prema studiji koje je objavilo Evropsko kardiološko društvo nije važna samo dužina sna, već i vreme kad se ide na spavanje. Nakon šest godina posmatranja navika više od 80.000 volontera, naučnici su otkrili da je najviše zdravstvenih problema imala grupa koja je odlazila da spava kasno, oko ponoći ili čak kasnije. Oni su imali 25 posto veću verovatnoću da će oboleti od kardiovaskularnih bolesti.
S druge strane, i prerani odlazak u krevet nema toliko benefita koliko se mislilo. Za one koji idu da spavaju pre 22 sata, rizik od kardiovaskularnih problema može se povećati za 12 posto. Koliko je bitno kada ležete, pokazalo je i jedno istraživanje u Japanu, na hiljadu japanskih radnika. Oni koji su išli da spavaju iza ponoći imali su veću verovatnoću da će doživeti jedan ili više simptoma depresije.
“Zlatni sat”
Stručnjaci zato naglašavaju da je najbolje vreme za odlazak u krevet između 22 i 23 sata barem kada je u pitanju zdravlje srca i naziva se još “zlatni sat”. Upravo to je vremenski okvir u kojem trebamo ići u krevet – dakle, ni prerano ni prekasno. Nedostatak sna negativno utiče na telo, uzrokuje umor, pogoršanje kognitivnih funkcija i veći rizik od mnogih bolesti. Zanimljivo, ni previše sna nije dobro za nas. Idealno bi bilo, dakle, dosegnuti zlatnu sredinu.
Odraslima je potrebno prosečno između sedam do devet sati kvalitetnog sna svake noći kako bi bili dobrog zdravlja. Iako naravno postoje izuzeci, ljudi koji spavaju manje od šest, čak i pet sati, ili pak spavaju oko deset sati, no ovo je okvir u koji spada 80 posto populacije.
Na kvalitet sna ne utiču samo njegova dužina i trajanje. Važni su i pravi uslovi u spavaćoj sobi – trebala bi biti tamna i rashlađena, a važno je znati da se teže spava i nakon obilnog obroka, ali i kad smo gladni. Krevet mora biti udoban, ne previše mekan, dok posteljina mora biti od prozračnih materijala. Najbolje je spavati go jer telo tako najbolje reguliše telesnu temperaturu.
najzena.alo.rs
