OVO svi rade u toku vožnje, a nije dobro za motor automobila

Međutim, postoji problem: dok se jedan zupčanik okreće istom brzinom kao i točak na putu, drugi se okreće sporije ili brže. Da bi čaura zupčanika spojila dva zupčanika, oni moraju da se rotiraju istom brzinom. Danas postoje sinhro prstenovi koji obavljaju ovaj posao. Sinhronizacioni prstenovi deluju skoro kao neka vrsta spojnice između dva zupčanika.

Prilikom prebacivanja u drugu brzinu, ručica menjača se gura prema odgovarajućoj brzini i tako vrši pritisak na prsten sinhronizatora, koji zatim koči ili ubrzava brzinu i tako ga prilagođava brzini točkova. Ako menjate brzine prebrzo, sinhro prsten nema vremena da nežno prilagodi brzinu brzini točka.

Sinhro prsten snažno trlja o zupčanik tokom brze promene stepena prenosa, što uzrokuje povećano habanje prstena sinhronizacije – ili čak može izazvati njegovo pucanje. Stvoreni komadi tada plutaju u ulju i zagađuju ga. To znači da se ležajevi u menjaču i zupčanici više ne mogu pravilno podmazati, što zauzvrat dovodi do povećanog habanja.

Ako menjate brzine polako, sinhro prsten će se vremenom istrošiti, ali znatno manje. Ali sporo menjanje brzina ima još jednu prednost: rizik od slučajnog prebacivanja u nižu brzinu umesto u viši je takođe značajno manji. Ako se to dogodi, ne samo da možete ozbiljno oštetiti menjač, već pre svega motor.

Greška 2: Ubacite u rikverc dok se automobil kreće

Vožnja unazad dovodi do toga da se točak okreće u drugom smeru. Da bi se to moglo desiti, postoji posebna brzina u ručnom menjaču posebno za brzinu unazad, koja je povezana sa drugom preko čaure zupčanika. Međutim, ovaj stepen prenosa obično nije sinhronizovan (za razliku od brzina za napred). Zbog toga, automobil treba da miruje pre uključivanja u hod unazad.

Kvačilo takođe treba da bude pritisnuto na kratko vreme pre uključivanja – na ovaj način oba zupčanika miruju i mogu se spojiti zajedno na način koji štiti materijal. Inače, ovaj savet važi i za automobile sa automatskim menjačem. Ako se ručica menjača pomeri iz “D” u “R” dok se kotrlja napred, kočione trake i kvačila sa više ploča unutar menjača će se istrošiti mnogo brže. Ovo funkcioniše otprilike na principu papuče kvačila.

Ako se prebacite sa “R” na “D” kada se kotrljate unazad, to je isti način. Zbog toga je uvek bolje da se automobil potpuno zaustavi pre nego što se prebaci između “D” i “R”.

Greška 3: Oslonite ruku na ručicu menjača

Među vozačima je popularno da jednostavno stave desnu ruku na ručicu menjača. Ali dugoročno, ovaj navodno kul gest takođe oštećuje prenos. Ako uvek držite ruku na ručici menjača tokom vožnje, automatski stavljate pritisak na ručicu menjača. Ovaj pritisak na čahuru menjača stvara neku vrstu napetosti u menjaču, što ne samo da dodatno opterećuje čahuru menjača, sinhro prstenove i spojne zupčanike i samim tim dovodi do njihovog bržeg trošenja, već zbog toga trpe i ležajevi menjača.

Ruke uvek treba da ostanu na volanu tokom vožnje. Ovo nije dobro samo za transfer, već i za vašu sigurnost, piše fenix.magazin.

Greška 4: Kvačilo nije pravilno pritisnuto

Još jedna greška u brzim i sportskim promenama brzina: pedala kvačila nije pritisnuta pravilno ili na vreme. Ova mala nepažnja takođe može rezultirati zaista skupim popravkama. Ako kvačilo ne prekine u potpunosti vezu za napajanje između motora i menjača, ili je ne isključi na vreme, a vi i dalje prelazite u sledeću brzinu, menjač često reaguje glasnim škripom.

Ovaj zvuk škripe se javlja zato što sinhro prstenovi ne mogu da ubrzaju dva stepena prenosa tokom procesa menjanja. Dok se jedan zupčanik okreće brzinom točka, drugi se okreće brzinom motora i ne može se kočiti. Ako zatim promenite stepen prenosa, čaura zupčanika se natera na zupčanike pri različitim brzinama.

Zupčanici škripe na čauri menjača, što ne samo da dovodi do škripe, već i do znatno povećanog habanja. U najgorem slučaju, čak možete izazvati “gubitak zuba” u zupčanicima. Kada zupčanik izgubi nekoliko zuba, popravke postaju veoma skupe.

Greška 5: Zanemarivanje održavanja

Da bi menjač dugo ostao u dobrom stanju, potrebno ga je redovno servisirati. Mnogi proizvođači automobila uopšte ne obezbeđuju održavanje menjača. Pogotovo kada je reč o ulju za menjač (bez obzira na to da li je ručni ili automatski), često postoji klauzula “dopunite doživotno”. Međutim, treba da znate da proizvođači automobila često obezbeđuju samo životni vek od oko 200.000 kilometara za automobil.

Međutim, uz redovno održavanje, menjač zapravo može trajati mnogo duže. Vremenom, ulje za menjač takođe stari: ne samo da postaje kontaminirano normalnim habanjem, već u nekom trenutku jednostavno više ne podmazuje ležajeve. Iako proizvođači to ne zahtevaju, ulje u menjaču treba redovno menjati.

Redovne promene ulja ispiraju nečistoće i obezbeđuju dobro podmazivanje. Promena ulja u menjaču treba da bude posebno primetna kod automatskih menjača: menjači često mnogo lakše prelaze u sledeću brzinu nakon promene ulja.

Ali ručni menjač je takođe srećan zbog svežeg ulja. Trebalo bi redovno proveravati da li menjač curi. Ako je u menjaču premalo ulja, sve unutrašnje komponente će se naravno istrošiti mnogo brže. Ali ako pazite na nivo ulja u menjaču, redovno ga menjate i glatko menjate brzine, menjač će imati dug životni vek.

mondo.rs