Ernest Moro je rođen u Ljubljani, koja je tada bila u sastavu Austro-Ugarske, 1874. Studirao je na univerzitetu u Gracu, Austrija, a kasnije je postao profesor pedijatrije na Univerzitetu u Hajdelbergu. Pedijatrija se tada u Evropi tek razvijala kao nezavisna oblast medicine, a stopa mortaliteta odojčadi je bila veoma visoka i dostizala skoro 25 posto. Jedan od glavnih razloga zašto su hiljade beba umrle tada bila je dijareja. Doktor Moro je uspeo da pronađe način da spase te bebe, a njegov lek je bio jednostavan i genijalan u isto vreme.
Ernest Moro je predlagao da se bebama daje supa od šargarepe kuvana po njegovom sopstvenom receptu. Moroova supa od šargarepe ima samo 3 sastojka: kilogram šargarepe, litar vode i 3 grama soli.
Za kuvanje supe potrebno je oprati i očistiti šargarepu i kuvati je u vodi dok ne omekša. Procedite šargarepu kroz sito i dodajte vodu tako da ukupna količina tečnosti bude 1 litar. Dodajte prstohvat soli. Ispostavilo se da je ova jednostavna supa zaustavila dijareju kod odojčadi, čak i u najgorim oblicima, a ovaj recept je pomogao da se spasu hiljade mališana.
Kasnije su studije pokazale da oligosaharidi koji se nalaze u ovoj supi od šargarepe sprečavaju bakterije da se zalepe za crevne zidove, zaustavljajući dijareju. Vremenom je ovaj lek zamenjen antibioticima i lekovima protiv dijareje, ali je u to vreme pomogao da se dramatično poveća stopa preživljavanja kod novorođenčadi.
Moroovo mleko za dohranu beba
On je insistirao i na sterilizaciji flašica za bebe, kao i na hranjenju beba majčinim mlekom zbog čega deca postaju otpornija na mnoge bolesti (mnogo kasnije postalo je jasno da su deca zaštićena majčinim antitelima, za razliku od veštačkih koja ne štite uopšte).
Izumeo je i „Morovo mleko” za veštačko hranjenje beba. Otkrio je laktobacile sadržane u fermentisanim mlečnim proizvodima i pokazao njihovu prednost.
Ernest je otkrio i refleks koji je prisutan kod beba u prvim mesecima života: ako se stvori oštar zvuk u blizini bebine glave, ona će prvo raširiti ruke, raširiti prste, a zatim spojiti ruke, stiskajući pesnice. Ako ovaj refleks ne postoji, to je znak oštećenja ili zastoja u razvoju centralnog nervnog sistema. Na primer, Moroov refleks ili njegov izostanak može ukazati i na cerebralnu paralizu.
Uprkos svim ovim otkrićima, Moro je živeo skromno, nikad mu nije dodeljeno priznanje za gorepomenuto otkriće, verovatno jer mu je žena bila Jevrejka, pa je njegova akademska karijera prekinuta ‘30-ih godina. Živeo je do 74. godine, baveći se pedijatrijom u privatnoj praksi.
espreso/zadovoljna.rs
