Tradicija i običaji nalažu da se Badnje veče provodi u krugu porodice uz bogatu i raznovrsnu trpezu, kako bi godina pred nama donela izobilje.
Post traje od 28. novembra do 7. januara, a mnogima je upravo Badnje veče najdraže, jer donosi posebnu toplinu i mirnu porodičnu atmosferu.
Način na koji se obeležava Badnji dan razlikuje se od kraja do kraja, a postoje razna pripovedanja o tome kako je izgledao ovaj dan u svetoj porodici Nemanjića.
Zato vam donosimo recepte sa njihove treze, koji će dati posebnu čar prazniku, a osim toga, isprobajte i neke od naših predloga za posnu večeru.
Trpeza Nemanjića bila je bogata, pa je pored mesa, tu bilo i mnogo rečne i morske ribe, mlečnih proizvoda, sočiva, boba, divljeg graška, kupusa, crnog i belog luka, zelja, rotkve, repe, prosa, ječma… Ovaj recept za ribu i carigradski hleb dobili smo od Tamare Ognjević, istoričarke umetnosti i gastroheritologa i idealni su baš za Badnje veče.
-Kad se ima u vidu da ne postoje sačuvani recepti iz ovdašnjeg srednjeg veka, rekonstrukcije zasnovane na proučavanju pisanih, arheoloških, umetničkih i drugih dostupnih izvora bile su jedini put da se s visokim stepenom tačnosti zaviri na trpezu vladara i običnog čoveka u srpskim zemljama srednjeg veka. Stoga je važno naglasiti da je izbor recepata pred vama interpretacija dostupnih izvora – objašnjava Tamara Ognjević.
Debela riba dunavska
Debela riba dunavska, je kaže naša sagovornica, pojam preuzet iz Metohitovog opisa gozbe na dvoru kralja Milutina krajem 13. veka. Naime, krupna riba s Dunava izuzetno je cenjena i vrlo skupa na carigradskim pijacama, a izaslanik vizantijskog cara divi se činjenici da je na trpezi srpskog kralja ima u izobilju.
Potrebno je:
Veći šaran ili smuđ, krupna so, 1 cela glavica belog luka, 1 kašika bibera u zrnu, šaka svežeg bosiljka, ½ čaše belog vina i ½ čašice vinskog sirćeta, šaka suvih vrganja, šaka prezli
Priprema:
Ribu očistite, posolite, pa stavite u keramički sud i ispecite. Dok se riba peče, u kamenom avanu usitnite biber, sveže začinsko bilje, beli luk i pečurke da dobijete masu sličnu kao za pesto. Pečenu ribu prebacite na tanjir za serviranje, a u masnoći u kojoj se pekla propržite „sos“ uz dodavanje vina, sirćeta i hlebnih mrvica da se dobije srednje gust „biber“. Ribu prelijte sosom.
Carigradski hleb
Najbolji hleb se u prošlosti pravio od takozvane sumješice, kombinacije pšeničnog brašna u kojem je zbog primitivne poljoprivrede i načina čuvanja i mlevenja žitarica uvek bilo primesa različitih žitarica, krupnog zrna, pa i pleve. Smatralo se da najbolji hleb ide na carski sto, a uz malo egzotičnih začina i semena predstavljao je praktično kolač. Stoga smo ovom zanimljivom hlebu dali ime carigradski, po najvećem i najbogatijem gradu srednjeg veka i sedištu prvog među hrišćanskim vladarima – vizantijskog cara.
Potrebno je:
½ kilograma pšeničnog brašna, 250 g heljdinog brašna, 250 g ovsenog brašna, 200 g sirovog semena lana, 50 g kima, 50 g kardamoma, 1 kockica kvasca, 1 kašika meda, 1 kašika soli
