Na proleće i leto, sa dolaskom toplijih dana, deca se susreću sa alergijskim reakcijama na razne aditive, veštačke boje, koji se najviše stavljaju u sokove, bombone, žvake. Sa doktorkom Milkom Velisavljev-Pomoriški, koja je osnivač Poliklinike Velisavljev, razgovarali smo o pitanjima koje roditelje najviše brinu u vezi sa alergijama.
– Poslednjih godina postoji značajan porast alergijskih bolesti, tako da se pretpostavlja da oko 20% ukupne populacije boluje od neke vrste alergije. Nasleđe igra veliku ulogu kod alergija u dečjoj dobi. Ako je jedan od roditelja alergičan verovatnoća je i da će dete biti alergično je 50 posto, a ako su oba roditelja alergična šansa raste i do 75 posto- govori dr Velisavljev-Pomoriški i dodaje:
-Ako u porodici ima atopije, odnosno burnih reagovanja na alergene, u trudnoći treba voditi računa dok se doji i ne uzimati morske plodove, kikiriki i susam, koji je visok alergen.
Neželjene reakcije na hranu mogu biti alergijske i nealergijske, odnosno intolerancija na neke namirnice ili sastojke.
– Ranije se smatralo da decu do treće godine nije potrebno testirati. Sada test na hranu može da se uradi već posle 3 meseca – nastavlja doktorka test na inhalatorne alergene, na polene, već može da se uradi u nekim slučajevima i nakon napunjene druge godine.
Faktori rizika za nastanak alergijskih boilesti su pored pozitivne porodične anamneze i ishrana kravljim mlekom, kao i rano uvođenje nemlečne hrane.
-Najvažnije je znati da je najbolja prevencija alergija kod dece što duže dojenje. Najstariji i najvredniji prirodni simbiotik je majčino mleko. Sa uvođenjem novih namirnica u dobi do godinu dana treba biti vrlo obazrivo. Namirnice sa kojima treba biti pažljiv su kravlje mleko, jaja, soja, pasulj, orasi, riba, ali i jabuke koje imaju dve vrste antigena- jedan u ljusci, a drugi u pulpi, krompir, kivi, paradajz, jagode – napominje doktorka Velisavljev-Pomoriški.
Za decu astmatičare posebno su opasni sulfati koji se nalaze u džemovima, keksu, gaziranim sokovima, jer iritiraju grkljan i mogu izazvati bronhijalni spazam.
Takođe, do pojave atopijskog dermatitisa, izuzetno suve kože čiji su simptomi hrapava crvena područja na licu, telu, rukama i nogama, dovode alergije. Faktori koji mogu dovesti do pojave ovog stanja su klimatski, zatim polen u vazduhu, hrana… Statistika je pokazala da će se atopijski dermatitis razviti kod 50 posto dece čiji roditelji imaju neki vid alergije.
Poseban problem kod dece sa atopijskom konstitucijom je strofulus- sitne promene nalik bubuljicama praćene svrabom koje se javljaju posle kontakta sa grinjama, sitnim paucima, travom. Ukoliko dete ima takve tegobe potrebno je da se uradi alergološko ispitivanje i sprovede adekvatna terapija.
Ono što roditelje najviše plaši u periodu kada je vreme toplije su ubodi pčela, osa ili stršljena i da li je njihovo dete alergični na njihove toksine.
– Nakon uboda ovih insekata se mogu javiti dve reakcije- toksična, koja je bezopasna, ali ipak bolna, i alergijska- koje može ugroziti život. Ona se javlja kod dece koja imaju atopijsku konstituciju, ali i kod zdrave dece. Na alergijsku reakciju nakon uboda treba posumnjati ako je crvenilo i otok na mestu uboda veći od 5 cm, javlja se mučnina i/ili proliv, otežano disanje i/ili otežano gutanje, a pravovremena intervencija je od ključnog značaja- zaključuje pedijatrica.
Ivona Karan
