Novinar i pisac Aleksandar Bećić iz Mladenovca poslednjeg vikenda u julu uživao je na bazenu, a sada, nepune dve nedelje kasnije, leči se na Infektivnoj klinici u Beogradu. Iako je, nakon ove rečenice, prva pomisao da se Aleksandar zarazio usled neispravne vode ili loše higijene na kupalištu, to nije tačno. Higijena je na besprekornom nivou, a njegova agonija zapravo kreće od – ujeda muve kraj bazena. I to ne bilo koje, već čuvene “klintonke“.
– Bio sam na bazenu i nisam je ni osetio. Najnormalnije sam se kretao, otišao kući, bio sa društvom. Naveče sam osetio temperaturu, baš jaku, i pomislio da je možda nešto vezano za moje druge zdravstvene probleme – opisuje Aleksandar početak infekcije koja će vrlo brzo dobiti zastrašujući tok.
Naglo mu je, nabraja nam dalje, porastao pritisak, pa je, verujući da je samo o tome reč, otišao kod lekara. Primirili su ga i pustili kući. Ništa još nije ukazivalo na nešto više.
– Sutradan ujutru eto ga otok na nozi. Od kolena na dole. U šali kažem, pošto sam puniji, da sam dobio svinjsku potkolenicu. Ali, šalu na stranu, bilo je ružno, crveno i bolelo je – prepričava nam.
Mazao je, po preporuci lekara, tri kreme. Otok se malo povukao, ali…
– Peti dan pojavio se neki plik, a šestog dana je narastao toliko da sam shvatio da je vrag odneo šalu. Otišao sam u Hitnu pomoć. Prepoznali su odmah šta je, ujed “klintonke”. Rekli su da odmah odemo za Beograd. Došli smo prvo kod vaskularnog hirurga koji je rekao je da imam težak oblik “crvenog vetra” ali da su mi vene dobre, što je sreća.Prebačen sam na Infektivnu kliniku i od tad tu ležim i lečim se.
Usput, dodaje, da su uslovi na Infektivnoj klinici jako dobri, sobe čiste, uredne i klimatizovane, a lekari i tehničari veoma posvećeni. “Ostavljaju srce na terenu”, poručuje.
– Moja dijagnoza ovde je definisana kao celulitis – odgovara, a na pitanje kako je stvarno, kaže:
– Da sam paničar, ja bih bio užasnut, jer meni kao laiku izgleda mnogo gore. Ali, lekar je veoma zadovoljan. Ovo je sjajno kako je bilo prvi dan – zaključuje Aleksandar.
Doktorka: Obično vrebaju iz vode, ako vas ujede, ovo nikako ne radite
Kako je doktorka Biserka Obradović objasnila za Telegraf, ovi insekti, koji su u narodu poznatiji kao “klintonke”, obično vrebaju iz vode.
– Glavna preventiva je da praznimo vode iz naših dvorišta jer se tu i razmnožavaju – priča doktorka.
Ona navodi da ove mušice prilikom ujeda ne luče samo histamin, poput komaraca, već i druge komponente koje mogu da izazovu sistemsku reakciju kod osetljivih ljudi.
– Najveći problem pri ujedu je svrab, koji je jači nego onaj od komarca. Svrab je toliko nesnosan da je nemoguće ne češati se, a onda se na tom mestu razvijaju bakterije koju su prisutne i na koži, prstima ili noktima i onda se ujed inficira i dolazi do bakterijske reakcije – otkrila je Obradović.
Ipak, ove bube nisu toliko problematične, a “najopasnije” su za one osetljivije.
– Zato je najbolje ako idemo pored voda da se nosi dugačak rukav i dugačke pantalone i da se namažemo sredstvima protiv insekata, a ako dođe do ujeda da se mažemo nekom kremo protiv alergije, a onda i antibiotskom kremom. U slučaju jače reakcije treba se javiti lekaru – napominje doktorka.
Još je zovu i NATO-vka, crna mušica
Ova vrsta insekata je prisutna kod nas i nekih godina se razmnoži u velikom broju, priča za Telegraf doc. dr Aleksandar Ranković specijalista infektologije. Naziv muve ili bube klintonke dobile su iz razloga što se njihov broj, kao i broj ujeda ovih insekata, povećao 1999. godine u vreme bombardovanja Srbije.
– Njihov ujed se često puta i ne oseti jer u svojoj pljuvački imaju anestetik za razliku od drugih insekata na primer komarca, a i sam svrab se oseti znatno kasnije. Najčešća mesta ujeda su ekstremiteti, a samo mesto ujeda pored svraba praćeno je i bolom, može se javiti crvenilo, otok, koža oko ujeda je tvrđa na dodir – pojašnjava doktor.
Kod osetljivih osoba, napominje, ove reakcije mogu biti intezivnije, praćene velikim otokom, jačim bolom, pa čak i temperaturom i groznicom, a takođe može se javiti i alergijska reakcija praćena gušenjem povezana sa samim sastavom pljuvačke ovog insekta.
Kada se daju antibiotici
– Pretpostavka je da sam insekt ne prenosi nikakvu infekciju. Komplikacije u vidu infekcije kože i potkožnog tkiva obično nastaju kao posledica češanja, jer mesto ujeda ovoog insekta jako svrbi, i tom prilikom se naprave ranice koje su ulazno mesto infekcije u prvom redu bakterija. U najvećem broju slučajeva promene na koži posle ujeda trebalo bi da se spontano povuku posle 4-5 dana bez ikakvog tretmana. Ipak, savetuje se pregled lekara radi ordiniranja terapije koja je uglavnom simptomatska kod lakših slučajeva, a kod težih daju se antialergijski lekovi, dok se antibiotici daju kod pacijenata koji su razvili bakterijsku infekciju – objašnjava doc.dr Aleksandar Ranković.
I ove godine, dodaje na kraju, u ambulantu Klinike za infektologiju UKC Niš javljali su se pacijenti nakon ujeda ovih insekata ali u dosta manjem broju nego što je to bio slučaj predhodnih godina.
telegraf.rs
