Poslednju nedelju oktobra, po nekom nepisanom pravilu, obeležava rasprava domaće javnosi da li se u Srbiji slavi Sveti Luka ili Noć veštica. Po istom, nepisanom pravilu, deo javnosti smatra da se ne mogu slaviti oba jer jedan 31. oktobra obeležavaju Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici dok je drugi deo zapadnohrišćanske tradicije za koju deo njih smatra da je uperena protiv pravoslavlja.
S tim u vezi mi smo istraživali da li pravoslavni Srbin tog dana sme da se maskira i zabavi sa prijateljima na nekoj od žurki sa ovom temom ukoliko je vernik, slavi krsnu slavu i odlazi u crkvu, kao i da li ta dva zaista ne mogu jedno s drugim?
Odgovor zavisi od toga koga pitate, a mi smo se najpre obratili Drašku Đenoviću, verskom alanlitičaru, koji nam je objasnio da se “ne može malo slaviti krsna slava, a malo satanistički praznik”, kako je nazvao Noć veštica.
“To je satanistički praznik. Ili ste hrišćanin ili satanista, ne možete i jedno i drugo. Ako pogledate poreklo Noći veštica, ona ima korene u satanizmu, ne u hrišćanstvu. Jedan deo naših građana poprimio je američke i, mogu slobodno reći, satanističke običaje. Mnogi kažu da je to samo igra i ništa strašno, maskiraju se i zabavljaju, ali nije tako. Sa đavolom se ne treba igrati”, rekao je Đenović za MONDO.
Suprotno tom mišljenju čuli smo od etnologa Vesne Marjanović, koja nam je najpre objasnila sličnosti između ova dva, naizgled različita praznika, kao i zašto nema razloga da se maskiranje smatra “napadom na pravoslavne vrednosti”.
“Ta noć, uoči Dana svih svetih, odnosno dan svih umrlih, deo je starog rituala koji potiče iz predhrišćanske Evrope. Mi ovde imamo koledare, recimo. Koledari kreću početkom decembra, maskirani u dronjke, sa onim rogovima, idu od vrata do vrata. Veruje se da su to duše preminulih koje obilaze svoje. I naša deca idu maskirana isto kao deca za Noć veštica, samo u drugo vreme, recimo tokom Bele nedelje. U Vojvodini postoje sela u kojima se ovakvi običaji nisu nikada prekidali”, objasnila je ona za naš portal.
Tradicionalni povik za Noć veštica u Americi, “trick or treat” (na srpskom:daj slatkiš ili ti pravimo haos”) svoju vezu može imati i u običaju za naše Belu nedelju, objasnila nam je Vesna. Deca bi tada maskirana išla od kuće do kuće, pevala pesmice i očekivala darove, a ako ih ne dobiju, gađala bi jajima kapiju ili ulazna vrata i bežala.
Kako se slavi jedan, kako drugi praznik?
Zbog razlike u kalendarima, oba praznika padaju na isti dan, 31. oktobra. Kako objašnjavaju etnolozi, Noć veštica je praznik koji prihvata katolička crkva. Potiče iz iz keltske tradicije, Irci su je sa svojim migracijama preneli u SAD, odakle se obeležavanje ovog prazinka vratilo u Evropu kao komercijalizovani događaj.
Njime započinje period posvećen sećanju na mrtve (u čemu vide sličnost sa “Zadušnicama”, koje se istim povodom u Srbiji obeležavaju nekoliko puta godišnje).
Maskiranje objašnjavaju panevropskom kulturom, a sam čin simboličnim “teranjem zime” odnosno prizivanje buđenja prirode.
Smatra se da baš u tom intervalu, od kraja oktobra pa nadalje, priroda doživljava svojevrsno uvenuće. Veruje se da upravo tad, dok sve “miruje”, iz zemlje izlaze mrtvi i zadaju muke svojim bližnjima. U trenutku kad dobiju darove, duša im biva zadovoljena i vraćaju se odakle su došli. Verovatno iz neke “zahvalnosti” pomažu da se priroda probudi.
Sveti Luka bio je jedan od četvorice jevanđelista, a vernici ga slave kao iscelitelja, te je poštovan kao zaštitnik medicine i farmacije, bolnica i apoteka, lekara, farmaceuta i bolesnika.
Naš narod veruje da bi tog dana trebalo opasati torove, kako vukovi ne bi davili stoku. Poznata je izreka: “Ide Luka, eto vuka”. Takođe je poznato i da je zima odmah iza ugla posle ovog praznika pa se kaže i “Sveti Luka, sneg do kuka”.
Bilo da tog dana u dom koji ga slavi kao krsnu slavu dolazi porodica i prijatelji ili nema gostiju na slavskom stolu se uvek nalazi slavski kolač, žito i sveća.
Strah da će prvi praznik ugroziti drugi, etnolozi vide kao rezultat neznanja ili možda potpadanja pod uticaj jneke druge vrste propagande.
“Varijanta obeležavanja Noći veštica se u poslednjih godina komercijalizovala, sa onim maskama, bundevama, svećama. Ovo sada je prešlo u zabavu, malo izmenjeno, ali svaki običaj se menja i prilagođava vremenu”, dodala je Vesna Marjanović za MONDO.
mondo.rs
