Srpska pravoslavna crkva (SPC) i njeni vernici danas slave Svetog Benedikta Nursijskog. Smatra se ocem zapadnog monaštva u Evropi i jednim od najvećih svetih otaca Hristove vere.
Rođen je u Nursijskoj oblasti u Italiji 480. godine, od roditelja bogatih i znamenitih. Pobegao je u manastir gde ga je inok Roman zamonašio posle čega se povukao u jednu vrletnu goru i u pećini je ostao preko tri godine. Roman mu je donosio hleb. Iz pećine se sklonio kad su ljudi čuli za njega.
Prema sebi je bio vrlo strog. Jednom kad ga je bes telesne pohodi spopao, skinuo se nag i valjao se po koprivi i trnju dok nije odstranio svaku pomisao na ženu. Bog ga je obdario mnogim duhovnim darovima: proziraše, isceljivaše, izgonjaše zle duhove, vaskrsavaše mrtve, javljaše se drugima i na javi i na daljini u snu.
Osnivao je 12 manastira i ustrojio život monaha po principu “Ora et labora” tj. moli se i radi. Docnije se stvorio naročiti red benediktinaca, koji i danas postoji u Rimokatoličkoj crkvi. Običaj na svetog Benedikta Nursijskog je da se vernici pomole ovome svecu za zdravlje i zapale sveću u crkvi.
mondo
