Ukoliko se nedeljom spremate za odlazak na liturgiju, dobro je da znate i kako da se obučete za ovu priliku.
Ukoliko ste se pitali kako je ispravno da se obučete za odlazak u crkvu, veroučiteljka je dala odgovor na to, pa sledeći put kada krenete na liturgiju, budite spremni.
U nastavku je objava veroučiteljke Andree Kereš.
Potrebno je pojašnjenje “pristojnog oblačenja” Jer danas je “pristojno” i kada se ne vidi centimetar kože, ali smo toliko utegnuti da se sve ocrtava.
Liturgija je jedan od najsvečanijih događaja u crkvenom životu i zbog toga u crkvu ne treba da dolazimo obučeni kao da smo krenuli da izbacimo smeće.
Kao što postoje neke norme odevanja za sud, školu ili bilo koju ustanovu, tako i u crkvu treba da dolazimo pristojno obučeni, a ne utegnuti, da nam se sve ocrtava ili sa dekolteom.
Zbog toga su za žene suknje/haljine (koje nisu iznad kolena) ili široke pantalone najlogičniji izbor. A za muškarce pantalone, farmerke i majice ili košulje koje nisu toliko knap da pucaju…ako je ikako moguće.
Nije moda otišla u tom smeru samo za žene….Danas su muškarci toliko skloni utezanju da možemo da im izbrojimo svaki mišić. Crkva je mesto za molitvu, a ne za privlačenje pažnje.
Sad će neko reći:
“Ne može neko da bude “kriv” za nečije misli…ako neko u crkvi ima takve misli, imaće ih i da su svi obučeni kao monasi.”
A možda i neće?
A sve i da hoće, bar ćemo znati da nismo svesno doprineli tome.
Borba sa mislima je ozbiljna stvar, i koliko god neko bio odrastao i zreo i koliko god znao zašto je negde došao, ipak je samo čovek.
Naravno da mi nismo odgovorni za nečije misli, jer često ne možemo da budemo ni za svoje…ali ako smo svesni da obline (bile one muške ili ženske) privlače pažnju, zašto ih isticati na mestu na kom ne treba da budu u fokusu?
Svi već imamo dovoljno iskušenja sa svojim mislima, naročito u toku Liturgije, i zbog toga su ovo neke norme oblačenja koje rade u našu korist, a ne da uvrede ili isključe bilo koga.
Kada je reč o pravilu da žene nose maramu u crkvi, to pravilo je ustanovljeno pre dve hiljade godina, a svi znamo u kakvom su položaju žene bile tada. Nošenje marame u crkvi nema nikakvu teološku pozadinu. Ja lično, maramu ne nosim u crkvi, nosim je u manastiru, i to ne zato jer je to neko svetije mesto, već zato što u manastiru žive monasi koji su izabrali vrlo specifičan i izazovan način života i iz tog poštovanja.
Ponašanje na liturgiji
Ukoliko odlazite na liturgiju, poslušajte reči oca Predraga Popovića koji je objasnio kako morate doći u crkvu nedeljom. Ovde mnogi greše.
– Kada pogledam narod iz oltara, tačno znam ko razume liturgiju. Onoga dana kada budem pogledao iz oltara i video što više ljudi u belom ili nekoga ko nosi nešto belo izlazim iz oltara da poručim vernicima da znaju zašto su tu, da su shvatili suštinu. Nedelja je drugi Vaskrs, zato se nedeljom pozdravljamo sa Hristos Vaskrs. Onda krećemo ponedeljak, koji je posvećan anđelima, utorak Jovanu Krstitelju, sreda dan kada su izdali Hristosa, petak dan kada je razapet, to su dani tuge. Četvrtak je dan svetog Nikole, subota je dan tuge posvećen upokojenima, nedelja je vaskrsenje. Mi dolazimo u crkvu u crnim matnijama, koje obeležavaju žal za ovim svetom, za tim što smo otpali od Boga, što smo prihvatili greh, što smo grešni, što su drugi grešni, e zato nosimo crninu, pokrivajući naša tela i time iskazujući da se borimo protiv strasti. Preko tih naših crnih odora oblačimo bele, nedeljom idu bele odežde, zelene kada su Duhovi, crvene kada je svetiteljski praznik, ali nedelja je spasenje i nosi se belo. Žene treba da nose haljine, da pokriju svoju stras i obline, da pokažu smernost – savet je oca Predraga Popovića.
alo.rs
