Ukoliko su vam vrednosti prilikom merenja pritiska niže od 90 mm Hg (sistolni) sa 60 mm Hg (dijastolni) to se može podvesti pod nizak pritisak
Ono što se smatra niskim krvnim pritiskom
Nizak krvni pritisak može izazvati neprijatne simptome poput vrtoglavice i nesvestice. Ponekad nizak krvni pritisak može biti opasan po život.
Uzroci niskog krvnog pritiska kreću se od dehidracije do ozbiljnih zdravstvenih stanja. Važno je saznati šta uzrokuje nizak krvni pritisak kako bi se mogao lečiti, ako je potrebno.
za jednu osobu može biti u redu dok drugima može da stvara različite probleme.
- Ortostatska hipotenzija (posturalna hipotenzija). Ovo je nagli pad krvnog pritiska kada ustanete iz sedećeg položaja ili posle ležanja. Uzroci uključuju dehidraciju, dugotrajno ležanje u krevetu, trudnoću, određena medicinska stanja i neke lekove. Ova vrsta niskog krvnog pritiska je uobičajena kod starijih osoba.
- Postprandijalna hipotenzija. Ovaj pad krvnog pritiska se javlja 1 do 2 sata nakon jela. Najverovatnije će uticati na starije odrasle osobe, posebno na one sa visokim krvnim pritiskom ili bolestima autonomnog nervnog sistema kao što je Parkinsonova bolest. Jedenje malih obroka sa malo ugljenih hidrata, pijenje više vode i izbegavanje alkohola može pomoći u smanjenju simptoma.
- Neuralno posredovana hipotenzija. Ovo je pad krvnog pritiska koji se dešava nakon dužeg stajanja. Ova vrsta niskog krvnog pritiska najviše pogađa mlade odrasle osobe i decu. To može biti posledica pogrešne komunikacije između srca i mozga.
- Višestruka sistemska atrofija sa ortostatskom hipotenzijom. Takođe se zove Ši-Dragerov sindrom, ovaj redak poremećaj utiče na nervni sistem koji kontroliše nevoljne funkcije kao što su krvni pritisak, rad srca, disanje i varenje. Povezan je sa veoma visokim krvnim pritiskom dok ležite.
Simptomi niskog krvnog pritiska (hipotenzija) mogu uključivati:
- Zamagljen ili bledi vid
- Vrtoglavica
- Nesvestica
- Umor
- Problemi sa koncentracijom
- Mučnina
Za neke ljude, nizak krvni pritisak može biti znak osnovnog zdravstvenog stanja, posebno kada naglo padne ili se javlja sa simptomima.
Nagli pad krvnog pritiska može biti opasan. Promena od samo 20 mm Hg — pad sa 110 mm Hg sistolnog na 90 mm Hg sistolnog, na primer — može izazvati vrtoglavicu i nesvesticu.
Ekstremno nizak krvni pritisak može dovesti do stanja poznatog kao šok.
Simptomi šoka uključuju:
- Konfuzija, posebno kod starijih ljudi
- Hladna, vlažna koža
- Smanjenje boje kože (bledilo)
- Brzo, plitko disanje
- Slab i ubrzan puls
Kada posetiti lekara?
Ako imate simptome ekstremno niskog krvnog pritiska (hipotenzije) ili šoka, potražite hitnu medicinsku pomoć.
Većina zdravstvenih radnika smatra da je krvni pritisak prenizak samo ako izaziva simptome. Povremenu manju vrtoglavicu mogu izazvati mnoge stvari, kao što je previše vremena na suncu ili u vrućoj kadi. Važno je videti lekara da biste dobili ispravnu dijagnozu.
Ako imate konstantno nizak krvni pritisak, ali se osećate dobro, vaš lekar može samo da vas prati tokom rutinskih zdravstvenih pregleda. Može biti od pomoći da vodite evidenciju o simptomima, kada se pojave i šta radite u to vreme.
espreso.rs
