Lepo vreme prosto zove na odlazak u prirodu i željno čekane izlete. Ali boravak u prirodi i raskošnom zelenilu sa sobom donosi i rizike od nekih neprijatnosti – među glavnima su svakako ujedi insekata.
Naročito su opasni ujedi krpelja, jer nose rizik od infekcije koja izaziva Lajmsku bolest.
Vađenje krpelja
Čim primetite da je dete ujeo krpelj, trebalo bi da ga odmah izvadite. Ako imate bilo kakvu brigu da li ćete uspešno sami izvaditi krpelja, najbolje je da dete odvedete u najbližu ambulantu, gde se to rutinski i najbezbednije obavlja.
Ipak, ako niste u prilici da odvedete dete u ambulantu, krpelja možete slobodno izvaditi sami. Kod malog deteta, možete najpre probati da izvadite krpelja jednostavnom i bezbednom metodom.
Za to će vam trebati parče vate, topla voda i sapun.
Umočite vatu u toplu vodu sa sapunicom i stavite je na regiju ujeda.
Držite vatu na tom mestu oko 30 sekundi.
Kada uklonite vatu, trebalo bi da se na njoj nađe i krpelj.
Ako to ne uspe, probajte da izvučete krpelja pincetom.
Uzmite pincetu i obuhvatite krpelja, što je moguće bliže koži.
Povlačite pincetu ka gore, vodeći računa da to povlačenje bude ujednačeno, bez trzanja i uvrtanja. Ako delovi krpelja ostanu u koži, ne uklanjajte ih nego ih ostavite – otpašće sami.
Očistite regiju ujeda sa alkoholom ili toplom vodom i sapunom.
Ako su delovi krpelja ostali u telu, oni će sami od sebe ispasti napolje. U tom slučaju, savet je da dete, za svaki slučaj, odvedete kod doktora koji će možda preporučiti preventivnu terapiju. Nemojte uklanjanti krpelja uz pomoć ulja, vazelina, laka za nokte, alokohola ili šibice. To može samo pogoršati stvari, jer se krpelj može dublje uvući u kožu.
Kako izlgleda krpelj u koži?
Krpelj dok se hrani krvlju izgleda kao nabreklo zrno graška ovalnog oblika koje je zakačeno na koži. U zavisnosti od vrste, može biti crn, braon, crvenkasto-braon, siv ili žućkast.
Čuvanje krpelja za testiranje
Ako ste u prilici, sačuvajte krpelja koga ste izvukli u kesici, maramici ili u posudi sa vodom. Tokom istog dana ga možete odneti u laboratoriju radi testiranja.
Možete ga pokazati i doktoru koji će proceniti da li je u pitanju potencijalno rizična vrsta krpelja.
Pored Lajmske bolesti, tu su i druge infekcije koje mogu da se razviju od ujeda krpelja, a u retkim slučajevima može se javiti i alergijska reakcija.
Kako smanjiti rizik od infekcije?
Da bi se smanjili rizici od nastupanja infekcije, važno je da se krpelj izvadi u roku od 24 sata. Ubod krpelja nije bolan, pa često može da promakne. Zato obavezno pregledajte dete nakon boravka u prirodi. Posebno obratite pažnju na pregibe, poput prepona, pazuha, kao i pupak i kosu.
Ako je došlo do ujeda krpelja, savet je da što pre odvedite dete kod doktora na preventivni pregled, čak i ako dete nema nikakvih simptoma i ako ste sami uspešno izvukli krpelja.
Kada voditi dete kod doktora?
Obavezno treba odvesti dete kod doktora ako:
Niste uspeli da izvadite krpelja ili je deo krpelja ostao u koži
Ako je krpelj moguće duže od 24 sata na koži
Ako se kod deteta jave simptomi poput povišene temperature, glavobolje, umora i povraćanja
Ako rana od ujeda deluje upaljeno – recimo javi se crveni krug oko ujeda, regija ujeda je topla na dodir, javi se curenje gnoja, otok ili bol
Ujed krpelja – komplikacije
U većini slučajeva, ujed krpelja neće uzrokovati zdravstvene probleme. Ujed krpelja ne boli, a kada se krpelj ukloni, na koži deteta će ostati bezbolni trag od ujeda koji bi trebalo da spontano prođe za nekoliko dana.
Ipak, krpelji mogu biti zaraženi i preneti infekciju ujedom, naročito ako ostaju na koži duže vremena.
Najveća opasnost od ujeda kreplja predstavlja Lajmska bolest. Ova bolest nastaje kao posledica zaraze bakterijom Borelijom burgdorferi, koja se nalazi u telu pojedinih vrsta krpelja. Najteža posledica Lajmske bolesti jeste slabljenje srčanog mišića, poremećaji srčanog ritma i trajna neurološka oštećenja.
Smatra se da je čak 30-40% krpelja na teritoriji Beograda zaraženo bakterijom Borelijom burgdorferi. Ipak, ujed zaraženog kreplja ne znači nužno i da će se bakterija preneti na dete. Da bi preneo zarazu, krpelj mora ostati na koži dovoljno dugo (smatra se bar 36 sati), pa je brzo uklanjanje krpelja najvažnija prevencija u razvoju Ljamske bolesti.
Nestručno vađenje krpelja, korišćenje banzina, alkohola, laka za nokte, ulja, šibice i drugih neproverenih metoda, takođe može povećati rizik od infekcije.
Lajmska bolest – simptomi
Obično se kao prvi simptom Lajmske bolesti javlja crvenilo oko ujeda ili crveni prstenasti okvir. Ovaj simptom se javlja kod oko 70-80% zaraženih.
Od ostalih ranih simptoma, mogu se javiti simptomi gripa, kao što su:
Malaksalost
Bolovi u zglobovima i mišićima
Glavobolja
Povišena temperatura
Gubitak apetita
Povraćanje
Uvećanje limfnih čvorova
Srećom, ukoliko se infekcija i javi, u velikoj meri je izlečiva blagovremenim otkrivanjem. Tretman obuhvata terapiju antibioticima, a najefikasniji je ako se brzo primeni.
Koliko traje crvenilo od krpelja
Reakcije na koži usled ujeda krpelja su male i ne povećavaju se u narednim danima. Ono na šta treba da obratite pažnju jeste crveni osip koji se širi u toku narednih 1 do 3 nedelje.
Malo crvenilo na koži, koje je prečnika do 2-3cm, česta je reakcija na ujed krpelja i nije simptom Lajmske bolesti. Reakcija na ujed ne bi trebalo da se širi u narednih 24 do 48 sati, a može potrajati od nekoliko dana do nekoliko nedelja.
Reakcija na ujed
Sa druge strane, kada je u pitanju Lajmska bolest, crveni osip će se širiti tokom narednih dana i nedelja i/ili se neće smanjivati. Ovakav osip se javlja kod oko 80% osoba sa Lajmskom bolešću. Inkubacioni period od ujeda krpelja do javljanja osipa je od 3 do 30 dana (obično 3-10 dana).
Osip kao simptom Lajmske bolesti je crven i ovalnog oblika. Može imati izgled prstena. Ovakav osip je jasno crven i obično većeg prečnika od 5cm (kod odraslih).
Prstenasti okvir koji se javlja kao prvi simptom Lajmske bolesti
Iako je rizik od zaraze kod ujeda krpelja relativno niska – dešava se kod 1,2% do 1,4% svih ujeda – najbolje je da ne prepuštate stvari slučaju, već da preduzmete korake da zaštitite dete.
Kako zaštititi dete od ujeda krpelja?
Kada se spremate da idete u prirodu sa detetom, preduzmite sledeće mere zaštite:
Na izlete koji traju duže (kao što je kampovanje) uvek nosite sa sobom set za prvu pomoć koji, pored ostalog, sadrži pincetu, alkohol ili antiseptik, vatu i sapun ili gel za suvo pranje ruku.
Obucite dete u dugačke nogavice i rukave pre nego što se upustite u šetnje po travi, gde se krpelji najčešće nalaze. Uvucite nogavice u čarape.
Nanesite na kožu deteta bezbedni repelent (sredstvo protiv inskeata); Za dete od 2 do 12 godina treba koristiti repelent koji sadrži DEET kao aktivnu supstancu u koncentraciji manjoj od 10%. Vodite računa da ne stavljate repelent na lice i šake deteta, kao ni na kožu koja je izritirana ili povređena. Držite se uputstva na pakovanju. Imajte u vidu da se repelent stavlja nakon stavljanja kreme za sunčanje.
Dobro pregledajte dete nakon povratka kući, temeljno ga okupajte i operite garderobu koju ste nosili taj dan.
Strah od ujeda krpelja ne treba da vas odvrati od porodičnih šetnji po vrtletima obraslih rastinjem i travom. Mere zaštite su tu da vam donesu mir i da vas podstaknu da sa decom uživate u toplim i sunčanim danima okruženi prirodom.
