Šta znači pečat koji se stavlja na slavski kolač?

Hleb je od davnina kod raznih naroda simbolizovao život, blagostanje, osnovu ljudske ishrane u teškim godinama, pa i ne čudi što su mu se pripisavala razna božanska i magijska svojstva.

On je tako postao simbol jedinstva, zajednice, okupljao je porodicu i služio kao deo rituala pri raznim obredima.

Tako će hleb, kako ističe istoričarka Dijana Vasiljević, kao obredni element naći svoje mesto i u srpskim običajima, pa će pored mnogih obrednih rituala, posebno da se ističe i slavski kolač, kao deo hrišćanske tradicije.

– Slavski hleb se mesi za krsnu slavu, a prema običaju, domaćica ga peče uoči slave. Obično je posan, ali u poslednje vreme se u njega dodaje i mrs. Sveštenik ga osveštava crvenim vinom, potom se kolač lomi i deli među članovima porodice. Slavski kolač po hrišćanskoj religiji predstavlja telo Hristovo, a vino krv – ukratko objašnjava stručnjak za istoriju hrane.

Na sredini kolača, kao i na četiti mesta na obodu, stavlja se pečat (tzv. pečat-prosfornik) sa slovima IS HS NI KA, što predstavlja skraćenicu od reči “Isus Hristos pobednik”.

– Pored ovog natpisa, na kolač se u odnosu na podneblje stavljaju i određeni simboli, koji reprezentuju određene zajedničke ukrasne elemente. Svaki ukras, odnosno figurica, pravi se od testa i ima svoje značenje, te nije svejedno šta će se staviti – ističe Vasiljevićeva.

Slavski kolač u sredini, pre svega, ima šaru u obliku krsta, koja je optočena pletenicom, koja je simbol venca. U sredini kolača obavezno je da se zabode parče osvećenog bosiljka.

Ostali ukrasi mogu da budu brojni i različiti, ali oni koji se smatraju obaveznim su: klas žita, ptica, cvet, grozd, knjiga i bure. Oni se stavljaju u polja između krakova krsta, a dovoljno je da u svakom od četiri polja bude po jedan ukras.

– Grožđe, bure i klas žita simbolišu rodnu godinu, izobilje, bogatu trpezu, pune ambare i dobru berbu. Ptica ima značenje Svetog duha, mira i zdravlja – otkriva istoričarka.

ona