Na listi najstarijih ljudi, prvih deset mesta drže žene.
Najstarija osoba sa dokumentovanom istorijom bila je Francuskinja Žan Kalman, koja je rođena 1875. godine i živela 122 godine i 164 dana. Njena zemljakinja, Lusil Rendon, koja je preminula 17. januara 2023. godine, živela je 118 godina i 340 dana, zauzimajući četvrto mesto na listi najdugovečnijih ljudi svih vremena. Da li poreklo ovih žena igra ulogu? Da li Francuzi imaju skrivene tajne dugovečnosti? Stručnjaci istražuju ovaj fenomen.
Na listi najstarijih ljudi, prvih deset mesta drže žene. Prvo mesto pripada Žan Kalman, dok je druga Francuskinja, Lusil Rendon, poznata kao sestra Andre, bila među pet najstarijih. Rođena 11. februara 1904. godine, postala je najstarija živa osoba nakon smrti Kanee Tanake 19. aprila 2022. godine. Nažalost, sestra Andre nije dostigla rekord svog sunarodnika, preminuvši manje od mesec dana pre svog 119. rođendana.
Prisutnost Francuskinja na listi najdugovečnijih ljudi nije promakla demografu Žan Mariju Robinu, koji proučava vezu između zdravlja i dugovečnosti. Iako je teško precizno odrediti šta omogućava ljudima da žive duže od 100 godina, Robin smatra da postoje faktori koji Francuzima mogu pružiti prednost.
Zašto Francuzi žive duže?
Prvi faktor koji stručnjak ističe je besplatno obrazovanje. Kako to utiče na dugovečnost?
“Obrazovani ljudi imaju duži životni vek. Oni više cene svoje zdravlje i znaju kako da ga očuvaju”, naglašava Robin.
Obrazovani pojedinci bolje razumeju značaj pravilne ishrane i fizičke aktivnosti. Iako ne znamo mnogo o obrazovanju Žan Kalman, poznato je da je ostala aktivna tokom života. U 85. godini se bavila mačevanjem, a sa 100 godina je još vozila bicikl. U dom za penzionere otišla je tek sa 110 godina.
Druga najstarija Francuskinja, Lusil Rendon, bila je zamonašena i radila kao učiteljica, a nakon Drugog svetskog rata, 28 godina je brinula o siročadi i starijima u bolnici.
Još jedan važan faktor je besplatna zdravstvena zaštita. Zemlje sa visokim očekivanim životnim vekom, poput Francuske, Japana i Danske, pružaju besplatnu zdravstvenu zaštitu i obrazovanje. Stručnjaci smatraju da je to ključno. U zemljama sa plaćenim zdravstvenim sistemom, poput Velike Britanije, Holandije ili SAD, očekivani životni vek je kraći.
Robin takođe ističe kvalitet ishrane. Francuski način ishrane, posebno na jugu zemlje, postavljen je kao model za druge regione i zemlje. Mediteranska dijeta se fokusira na biljne proizvode, integralne žitarice, plodove mora i zdrave masti, dok se konzumacija crvenog mesa i prerađene hrane ograničava.
Obe Francuskinje su naglasile značaj vina u svom životu. Kalman je volela slatkiše i čokoladu, a koristila je maslinovo ulje u ishrani i nezi kože.
Iako besplatno obrazovanje, zdravstvena zaštita i raznovrsna ishrana mogu doprineti dugovečnosti, postoje i drugi faktori koji utiču na dužinu života, a za koje možda ne znamo ili nemamo kontrolu.
alo.rs
