Psihosomatski poremećaji se često odbacuju, a rečenica kojom se to najčešće čini je „sve je to u glavi“, posebno kada ne postoji očigledan uzrok za neko stanje
Psihosomatski poremećaji često izazivaju dileme, nepoznanice, nerazumevanje, pa i paušalno sagledavanje. Ponekad ih relativizujemo i zanemarujemo, što može biti opasno jer se tako mogu minimizirati i prevideti ozbiljnije bolesti.
Šta su psihosomatski poremećaji?
Veza između uma i tela je fascinantna i važno je shvatiti da emocionalna stanja mogu uticati na naše fizičko zdravlje, pa čak i uzrokovati bolest. U medicinskoj praksi razumevanje ove veze je neverovatno važno. To je i osnova psihosomatskih poremećaja.
Psihosomatski poremećaji (od „psiho“, što znači um i „somatski“ što znači telo) predstavljaju fizičkih simptome ili bolesti izazvane ili pogoršane intenzivnim psihološkim promenama. To mogu biti i uticaji kao što su stres ili trauma. Međutim, uglavnom se zanemaruju, uglavnom zbog poteškoća u smislu postavljanja dijagnoze i lečenja ili se pak njima često „opravdavaju“ ali i previđaju neki drugi fiziološki poremećaji, što je takođe pogrešno i opasno.
Koji su simptomi psihosomatskih poremećaja ili bolesti koje za njih vezuju?
Psihosomatski poremećaji mogu izazvati ili dovesti do različitih simptoma i bolesti, fizičkih i mentalnih. Neki od njih su:
- sindrom iritabilnog creva/IBS (sindrom nervoznih creva)
- ekcem
- psorijaza
- hronični bol
- astma
- hronični umora
- anksioznost
- depresija
- astma.
Ovi poremećaji se često odbacuju, a rečenica kojom se to najčešće čini je „sve je to iz glave“, posebno kada ne postoji očigledan uzrok. U stvari, simptomi su veoma stvarni i često mogu biti iscrpljujući za pacijenta. Za mnoge je iznenađujuće u kom intenzitetu emocionalno zdravlje može da doprinese ispoljavanju takvih simptoma i bolesti.
Uticaj psihološkog stresa i psihosomatski poremećaji
Intenzivna psihološka iskustva kao što su značajne životne promene ili odluke, traume i/ili hronični stres mogu izazvati promene u našem telu. Uticaj stresa na telo na biološkom nivou istraživan je i ranije, a studije su zaista potvrdile da ljudi koji su pod hroničnim stresom imaju umanjeni, odnosno kompromitovani imunološki odgovor.
Dr Besel van der Kolk, psihijatar i naučnik koji se bavi traumama, o tome govori u svojoj knjizi pod nazivom „U telu je tajna“. Doktor u njoj detaljno razmatra načine na koje je duboka trauma njegovih pacijenata uticala na njihovo fizičko i mentalno zdravlje. Zaključuje, pored ostalog, da razumevanje kako taj mehanizam funkcioniše može biti ključni u lečenju pacijenata sa traumom.
Razumevanje nervnog sistema i veze sa stresom
Nervni sistem je složena mreža koja kontroliše različite procese u našem telu, uključujući i nevoljni (npr. disanje, varenje) i voljne (kretanje). Razumevanje nervnog sistema i njegovog odnosa sa stresom može pomoći da se razjasni kako emocionalna stanja mogu da diktiraju naše fizičko blagostanje, ali i izazvati psihosomatske poremećaje.
Studije su pokazale da je vagusni nerv, ključni deo našeg nervnog sistema, direktno uključen u brojne procese u našem telu. Međutim, ogromne količine stresa mogu preterano da ga aktiviraju izazivajući simptome kao što su bol u stomaku i bolesti. Povezan je čak i sa anksioznošću i depresijom. Studije su takođe dokazale jačinu uticaja koje posebno trauma može imati na vagusni nerv.
Psihosomatski poremećaji i izazovi u lečenju
Nažalost, ni lekari ponekad ne znaju kako da dijagnostikuju ili da se izbore sa psihosomatskim poremećajima kod pacijenata. Mogući razlozi su nedostatak edukacije, segregacija medicinskih specijalnosti (posebno psihijatrije) i nedostatak holističkog pristupa.
Pacijenti koji doživljavaju psihosomatske simptome neretko su pogrešno dijagnostikovani, a simptomi se tretiraju kao kratkoročne manifestacije bez sagledavanja primarnog uzroka problema. Ono što bi trebalo da bude prvo pravilo jeste pažljivo slušanje pacijenta kroz holistički pristup.
eklinika.telegraf.rs
