Poznato je da je Srbija bogata običajima i tradiciji koji se razlikuju od kraja do kraja. Međutim, ono što većina ljudi u našoj zemlji radi isto je da iznosi hranu na sahranu i istu jede na groblju.
Pomalo bizarno, složićemo se, ali “valja se”, kaže narod, ali smo ipak odlučili da pitamo svešteno lice da li se ovakav običaj kosi sa hrišćanstvom.
Prema njegovim rečima, ovakvo postupanje kvari hrišćanske vrednosti, jer hranu treba deliti onima koji su u potrebi, a naš zadatak je da se molimo za duše preminulih.
“Mrtvima hrana nije potrebna. Naša vera nas uči da je Hristos dao svoj život kao žrtvu za nas, te se od tada žrtve više ne prinose, jer nema veće od te. Običaj iznošenja i konzumiranja hrane na groblju smatra se paganskim i treba ga odbaciti”, naglašava Milovanović.
Ipak, sveštenik napominje da postoji nešto što bi trebalo poneti na grob.
“Tokom pomena, parastosa, godišnjica i Zadušnica, treba izneti obaranu i zaslađenu pšenicu, koja simbolizuje vaskrsenje. Pored žita, poznatog kao ‘koljivo’, treba doneti i crno vino, koje predstavlja Hristovu krv prolivenu za nas“, dodaje on.
Što se tiče hrane koja ostane, često se priprema bogata trpeza za sahrane, a kako mnogima u tim trenucima nije do jela, često ostane viška.
Ta preostala hrana obično se deli prisutnima na sahrani ili pomenu, dok deo ostaje za pokojnika.
espreso / BlicŽena
Odakle hrana na grobu ako se ne iznosi na groblje i najvažnije zašto bilo šta od hrane da se ostavi za pokojnika. Rekoste to je greh.
На гробу довољно
Жито,вино,молитва,окачити гроб,донети цвеће,обрисати споменик,уредити гробно место и оставити нешто хране
У затвореној посуди за потребите који
Долазе нагробље да нађу остављену храну и њом се хране.
УПАЉЕНЕ ВОШТАНЕ СВЕЋЕ.