Veliki naučnik srpskog porekla Nikola Tesla je u jedinu posetu Beogradu doputovao 1. juna 1892, a sledećeg dana ga je, sa ministrom prosvete Androm Mitrovićem. U svečanu audijenciju primio ga je tadašnji kralj Srbije Aleksandar Obrenović. U Beogradu je proveo ukupno 31 sat, od 1. do 3. juna i odlikovan je Ordenom Svetog Save drugog stepena.
Tokom boravka u Beogradu on je posetio i Narodni muzej i Veliku školu (odnosno Univerzitet), gde se obratio studentima i profesorima, a sa fizičarem Đorđem Stanojevićem, zaslužnim za početke elektrifikacije Srbije, razgovarao je o započetoj gradnji električne centrale u Beogradu.
– Ja sam, kao što vidite i čujete, ostao Srbin i preko mora, gde se ispitivanjima bavim. To isto treba da budete i vi i da svojim znanjem i radom podižete slavu srpstva u svetu – rekao je Tesla obraćajući se studentima.
Nedaleko od današnje Mostarske petlje, na Topčiderskom brdu, najverovatnije u vili kod Vajfertove pivare, priređena je velika manifestacija u njegovu čast. Između ostalih, tom prilikom pozdravio ga je i veliki srpski pesnik, lekar Jovan Jovanović Zmaj, pročitavši pesmu dobrodošlice Tesli.
“Ne znam šta je, je l`suština,
Il`to čini samo mis`o-
Čim smo čuli: dolaziš nam,
Odmah si nas elektris`o.
Na sto žice sprovodnice,
Elektrika juri sirom,
vazduhom će biti spoja
(posle možda i etirom)
-Stoji stablo, stoji Srpstvo,
Majka svakom listu-sinu,
Najsvežiji list mu trepnu
pa odleti u daljinu.
Ti nam, Tesla, ti vrlice,
Ode letom jače struje
U daleku Kolumbiju,
da ti munje kolumbuje.
I ti, Tesla, u kojem se
Ispolinske misli roje,
Tebe vraća neodolje,
Da poljubiš stablo svoje.
Ljubi stablo, dojčine mu,
Sisni dojku, sisni vrli.
Svaka grana srpskog stabla
Tesli tepa, Teslu grli.
Beograd je danas sretan
Rukujuć`se s srpskom dikom
I otkriva srce svoje
Pred Srbinom velebnikom.
No ti moraš opet natrag
-Sastanak nam kratko traje-
Al`toplotu nosi sobom
Bratinskog zagrljaja.
Ostvarena j`mis`o tvoja
Mis`o divna i golema:
Među nam`biće veza,
A daljina nema, nema.
Razumeće listak svezi
Svaku žilu svoga stabla,
(Elektrika nasih srca)
I bez žica i bez kabla.”
Nikola Tesla, ganut pesmom skočio je i sa suzama u očima poljubio pesnikovu ruku. Mnogi su tada zaplakali. Tesla je bio veliki poštovalac Zmaja i prevodio ga je na engleski.
– Kad mi je bilo najteže u Americi i kada sam bio od svih odbačen i neshvaćen, s gorkim suzama čitao sam Vašu poeziju, a sada Vam obećavam da ću Vaše stihove prevesti na engleski jezik i u Americi objaviti – rekao je tada Tesla Zmaju.
Po povratku u Ameriku, Tesla se sa strašću bacio na prevođenje Zmajevih pesama i počeo da piše o srpskoj istoriji. Tako je nastao i Teslin esej iz 1897. godine o gorkoj sudbini srpskog naroda, u kome Tesla koristi i Zmajeve stihove i misli zajedno sa svojim interpretacijama kosovske i pokosovske tragedije srpskog naroda.
Teslini prevodi pesama objavljeni su u čuvenom američkom časopisu „Vek” (The Century Magazine). U istom je magazinu izašao i Teslin tekst posvećen Jovanu Jovanoviću Zmaju, u kome je Tesla američkim čitaocima doneo detaljnu biografiju velikog pesnika i otkrio do tada neke nepoznate detalje koji se tiču početaka Zmajevog književnog rada.
Zahvaljujući Nikoli Tesli, Zmaj je postao prvi srpski književnik koji je preveden i objavljen u SAD.
Kurir.rs/Avantart.com
