Ovaj dan je dobar za svadbe i veridbe, a praćen je i vašarima.
U našem narodu čuvena je izreka “Gospa mala, jesen prava”. Samo oslovljavanje Bogorodice od milošte, Gospa, pokazuje koliko blisko se ovaj praznik doživljava; naravno, i koliko se vezuje za novo godišnje doba. Mala Gospojina je i granica vremenskih prilika, posle nje sledi hladniji period, finalne pripreme zimnice, ogreva, svega onoga za šta se dom pred zimu oprema.
Mala Gospojina je crkveni i narodni praznik kojim se slavi rođenje Presvete Bogorodice. Spada u red najvećih crkvenih praznika, a uvek se proslavlja 21. septembra.
Bogorodica je rođena u Nazaretu, od ostarelih i pravednih roditelja Joakima i Ane. Otac joj beše iz plemena Davidova, a mati od roda Aronova, pa je po ocu od roda carska, a po majci od roda arhijerejskoga. Joakim i Ana su bili postiđeni pred ljudima što nemaju dece, ali Bog im je uslišio molitve.
Jesenje svadbe u Srbiji, od davnina, počinjale su od Male Gospojine. U poljoprivredi, praznik je bio vreme kada se počinjalo sa oranjem i setvom ozimih useva. Sve to nekada su pratile i razne stočarske svečanosti.
Posebna pažnja posvećivana je branju biljaka u periodu između Velike i Male Gospojine, verovalo se da ono tad ima posebna lekovita svojstva. Smatralo se čak da jaja iz toga perioda mogu cele godine ostati sveža pa se zato ostavljaju za izleganje pilića.
Ovaj dan je dobar za svadbe i veridbe, a praćen je i vašarima – u Glamočkom polju održava se veliki stočni vašar, Negotin i Šabac tradicionalno imaju vašarske dane na ovaj praznik.
ona.telegraf.rs
