Za sve pravoslavne vernike uskoro počinje perod najvećih praznika, a to su Badnje veče i Božić. Gotovo ni jedan praznik tokom godine nije toliko obavijen raznoraznim običajima, koji datiraju iz davnina, kao rođenje Isusa Hrista, ispričao je za NS Uživo jedan crkvenjak.
Kako nalažu crkvena pravila, svi ovi običaji imaju za cilj obnavljanje sećanja na suštinu praznika ali i ujedno na zbližavanje članova porodice. Božićni post počinje 28. novembra i traje ukupno 6 nedelja. Za taj vremenski period trebali bi svi pravoslavci da se pričeste na veliki dan – uoči Božića, a to je duhovna potreba svakog krštenog čoveka.
Ipak, krenimo od samih običaja koje su ljudi vremenom utisnuli u prazničnu radost.
Detinjci, materice i oci
Detinjci se slave 3 nedelje pred Božić, materice 2 nedelje, a oci jednu. U prvoj nedelji roditelji simbolično vežu svoju decu, a deca im za uzvrat daju poklone da bi se oslobodila. Isto tako i u ove preostale dve nedelje vezuju se majke, a tokom poslednje očevi. Cilj jeste okupljanje porodice, primanje i darivanje, kao i priprema za predstojeći praznik.
Badnje veče i noć pred Božić
Uskoro ćemo dočekati i taj dan, a ostalo je još dva dana dok većina ne krene sa svojim porodicama u ranu jutarnju seču badnjaka, pa zatim svaki muškarac odnese u svoju kuću deo osvešćenog badnjaka koji će na posebnom mestu u svom domu čuvati sve do naredne godine. Tog dana se odlazi na sveto bogosluženje pa zatim po Badnje drvo. Običaji se razlikuju u gotovo svim delovima Srbije, ali ono što je jedinstveno jeste prostiranje slame po kući. To može biti malo ispod stola na kojem se večera, kuhinja ili neka prostorija u kojoj se boravi.
Zatim deci se kupe slatkiši koji se bacaju po slami, a deca pijuču kao mali pilići, u narodu poznatije kao korinđanje. Tu roditelji, babe i dede izgovaraju zdravice da bude godina berićetna u zdravlju i veselju. Slama simboliše onu slamu u kojoj je prilikom rođenja Gospod Isus Hristos ležao, a pokloni deci su pokloni Mudraca sa istoka malom Hristu.
Uveče se pali Badnjak i pevaju se Božićne pesme. U nekim krajevima deca obučena u stihare, pastirske i kožune idu po kućama noseći malu maketu crkve, dok pevaju i recituju pesmice. Ovaj običaj se zove nošenje Vertepa. Vertep simboliše pećinu u kojoj se Gospod rodio.
Na sam dan Božića odlazi se na svetu liturgiju da se pričesti, a zatim kod kuće čeka domaćica koja je pripremila božićni ručak. Ono što je jedinstveno toga dana je da se jede česnica, odnosno kolačo u kojem se nalazi novčić kao dar onome ko to parče uzme. U narodu je običaj da onaj kome zapadne parče sa novčićem, imaće sreće tokom godine.
“Svi ovi običaji su lepi i nastajali su u najtežim vremenima za naš narod. Nažalost, mnoga domaćinstva za ovako nešto će tek kroz ovaj tekst čuti.Mnogo smo se odaljili od tradicije koja nas je kao narod i Pravoslavce održala. Što je veći broj ljudi u gradovima to je manje običaja, oseća se neka praznina i čamotinja. Previše smo se približili tehnologiji koja nas odaljava od smisla života. Ipak, tokom ovih dana svi treba da budemo u slozi, srećan Božić i Hristos se rodi!” rekao je naš sagovornik.
nauzivo.rs
