Znate li onu od J.J. Zmaja “Napomena materi”? Ide ‘Naša mala Juca sa stolice muca’. Znate, naravno. A, je l’ znate onu malo savremenu malo tradicionalnu Jucu, koja se nalazi u centru Novog Sada i poznata je po tome što je oličenje Vojvođanke iz prošlih vremena u vidu lutke? Ako još niste čuli za nju, upoznaćemo vas.
Juca lutkica živi u svom Jucinom dućanu, koji redovno posećuju stranci, ali i lokalci. Ideja je Nataše Dujin i nastala je 2014. godine.
“Juca se pravi od prirodnih materijala- drveta, kudelje, pamuka i lana u raznim bojama. Tokom proteklih 6 godina, nastalo je preko 10 proizvoda sa njom, koji se koriste kao ukras za kuću, modni detalj, u vidu broša ili ogrlice, i kao suvenir. Veoma je popularna kao kuvarica. U toj priči ona se nalazi na maloj kuhinjskoj dasci, na čijem kraju je mali kuvar, koji na srpskom i na engleskom opisuje recepte za valjuške i nasuvo”, govori Nataša.
Nije to jedini model Juce. Baletski igrači mogu pronaći svoju Jucu balerinu, kao i u Maratoncima tu je i Juca kupačica, zatim pevačica i cirkusantkinja. Međutim, strancima se najviše dopada kao svoja na svome- obučena u vojvođansku narodnu nošnju iz 19. veka.
“Ona ima karakteristike žene sa ovog podneblja kao što je oblo telo i blag izraz lica. Rađene su sa puno detalja koji imaju svoju simboliku. Neka drži malu metlu, druga korpicu sa voćem, a treća buket cveća. Juca je čest nadimak u Vojvodini od imena Julka i Julijana. U Banatu, jednom delu Vojvodine žene se nazivaju Sose, pa ovu lutkicu možemo nazvati mala Sosa po imenu Juca”, objašnjava moja sagovornica.
“Juca je cela ručno rađena. Svaki njen detalj, od kabanice do šiški je ručno napravljen, a svaka ima i drugačiji izraz lica. Neka je ljuta, neka nasmejana, neka je ozbiljna”, dodaje Natašina ćerka Tijana Dujin Nikolić.
Svi vole Jucu, ali je miljenica nekih starijih generacija, koji se sa setom sećaju nekih drugih vremena. Tu je i priča o jednoj baki koja je dobila magnet Jucu i prvo što uradi kada se probudi je da poželi Juci dobro jutro, jer živi sama.
Juca i dalje nema svog životnog partnera. Zašto je to tako, odgovara sagovornica NS Uživo portala, Nataša.
“Zato što me on ne ispiriše i teško mi je da napravim. Ne osećam to, iako sam pokušavala. Zvao bi se Joca.”
“Iz jednog filma ide priča- slikar proda svoju sliku za veliki novac, a kupac kada je već kupio sliku shvatio da je to mnogo para i tužio ga da je precenio svoj rad. Na sudu ga sudija pita ‘Koliko je vama potrebno da napravite ovu sliku?’, a on mu odgovara ‘Dvadeset godina i tri sata’. Minuli rad postoji, sad nije bilo koliko mi treba, ja sam tehniku razvijala dugo, materijale koje sam koristila i koristim. Po mom mišljenju, svaki ručni rad mora da bude zanatski urađen do perfekcije”, govori Nataša.
Tijana nam govori kako su skoro imale situaciju da je kuma tražila da se naprave Juca mlada i kuma, koje sede na klupi, a mlada ima čak i bidermajer.
“Jedna devojka, moderna i divna, došla je u našu radnju, uzela jednu Jucu nakon razgledana eksponata u radnji, pogledala u mene i rekla ‘Ovo ste vi’. A jeste, to je moj alter ego. Čak nije ni pitala da li ja to radim, već samo konstatovala”, završava Nataša.
Ako vam srce igra od Vojvodine, suncokreta, sokaka, makovnjače, igraće i od Juce. Setite je se kada budete leteli negde daleko ili kada budete želeli nekome da ulepšate dan.
Autor: Ivona Karan
