Na društvenim mrežama je nedavno osvanuo jedan interesantan video doktorke Braun, koja redovno deli zdravstvene savete i otkriva neke manje poznate činjenice.
U ovom videu, ona pominje pet namirnica za koje mnogi misle da su zdrave i prva su asocijacija na zdravu ishranu i dijete. Kako navodi, čak je i voće na njenoj listi.
Iz “perspektive insulinske rezistencije”, dr Braun je izjavila da i voće i voćni sokovi predstavljaju jednu “očiglednu pretnju po zdravlje”.
– Da li ste znali da neki voćni sokovi imaju šećera koliko i limenka gaziranog soka? – započela je ona.
Voćnom soku takođe nedostaju vlakna, koja prate unos jednog celog komada voća – ali čak ni “prirodni slatkiši” nisu bezbedna opcija, kako kaže dr Braun.
– Voće danas, čak i povrće, nije ni približno zdravo, kao što je bilo davno u prirodi. Napravljeno je da bude veće, slađe i “manje vlaknasto”, a sve to utiče na nivo šećera u krvi – navodi ona.
Ceđeni sokovi i voće
Ceđene sokove posmatra kao vodu sa dosta šećera, a preporučuje da umesto sokova, uvek treba izabrati da se pojede cela voćka. Naravno, ovo se ne odnosi na to kada vi sami cedite sokove, već kada kupujete flaširane “ceđene” sokove.
Navela je da neko voće poput manga, ananasa, banane i grožđa treba “konzumirati kao desert”. Ovo voće pokušajte da zamenite jabukom, jagodom i bobičstim voćem. Odrasli bi trebalo da jedu oko dve šolje voća dnevno.
Ovsena kaša i ovseno mleko
Dr Braun je opisala da u ovakvom obroku postoji visok nivo ugljenih hidrata i šećera, a da ne pominjemo uključivanje konzervansa, emulgatora prisutnih u ovsenom mleku. I, na sličan način, doktorka je “osudila” ovsene pahuljice, što je “kontroverzna” preporuka za dijabetičare, koji moraju da ograniče potrošnju ugljenih hidrata. Iako je ovsena kaša hrana sa niskim glikemijskim indeksom, određene sorte – posebno sa dodatkom šećera – nisu idealne za ljude koji paze na nivo šećera u krvi.
Iako je odličan izvor vlakana, dr Braun preporučuje izbegavanje aromatizovanih vrsta ovsenih pahuljica.
Na kraju, upozorila je na pirinčane galete.
Nizak broj kalorija u užini je primamljiv, ali im nedostaju vlakna i imaju visok sadržaj ugljenih hidrata, navodi stručnjak.
Kako navodi, ovo, pa prehodno navedene namirnice, ne treba sasvim izbaciti iz ishrane, ali je dobro da budete svesni toga da nije nešto “najzdravije na svetu” i da treba uravnotežiti njihov unos.
ona
Toliko nas bombardujete svim i svačim pogotovo tom bljutavom hranom da mi se čini da se treba hraniti našom starom hranom,kačamkom,prokom,sirom pravim,mast i hleba,popustom.Dok sam to jela bila samzdrava.Mada sada hrana ima aditive,otrove,i šta onda jesti,šta je zdravo.