Zanimljiva istorija sa Pecom: Čovek koji je trebao da ubije Tita

Najfanitčniji staljinisiti u Evropi, jugoslovenski komunisti, ušli su u sukob sa Staljinom i Sojvetskim savezom tokom 1948. godine.

Neki izvori smatraju da je iste godine,Staljin odlučo da eliminiše svog dojučeranjšeg najvernijeg učenika, Josipa Broza Tita. Prema nekim tvrdnjama, ovaj posao je povere sovjetskom i obaveštajnom agentu Teodoru Kastru, ambasadoru Kostarike u Italiji i Vatikanu.

Kastro je u stvario bio Josif Grigulevič (,5. maj 1913 — Moskva, 2. jun 1988) sovjetski operativac NKVD-a. Imao je vodeću ulogu u atentatu na komuniste i boljševičke koji nisu bili lojalni. Staljinu. Tada je živeo je u Rimu pod maskom bogatog kostarikanskog iseljenika pod lažnim identitetom kao Teodoro B. Kastro. Grigulevič je bio ambasador Republike Kostarike u Italiji i Jugoslaviji od 1952–1954.godine.

Kastra su obučavale profesionalne ubice a priprema je trajala nekoliko meseci.

Proučavane je Titovo kretanja, navike i redovna mesta posete. Kastro je takođe uspostavio kontakt sa lokalnom sovjetskom ambasadom, koja je trebalo da pomogne u izvršenju zadatku. Prema nekim teorijama imao je tri verzije napada. Prema prvoj ,trebaloje da prilikom susreta sa Titiom iz skrivenog mehanizma ispali virus kuge koji bi inficirao jugoslovenskog diktatora . Prema drugom planu trebalo je da ga ubije prilikom posete Londonu sa pištoljem koji bi bio sakriven u sakou. Treći plan je predviđao da se Titu pokloni kutija sa nakitom u kome bi bio smešten smrtonosni otrov. Njih dvoje su se sastali nekoliko puta, ali nijednom Grgulevič nije pokušao da ga ubije.

Neočekivano za sve, Staljin je preminuo 5. marta 1953. godine. To je spasilo Titov život i sprečilo Kastra da završi svoju misiju. Kastro je bio primoran da napusti Italiju i vrati se u Kostariku. Grigulevič se tada preselio u Moskvu, gde je radio kao stručnjak za istoriju Latinske Amerike i Rimokatoličke crkve. Bio je član Sovjetske akademije nauka, glavni i odgovorni urednik časopisa „Obщestvennыe nauki i sovremennostь”, objavio je mnoge knjige i članke o latinoameričkim temama do je Tito postao doživotni predsednik Jugoslavije ali i ujedno čovek čijim je odlukama utaban put za uništenje Jugoslavije.

Gradske info