Nivo gojaznosti skočio je 17 puta u delovima sveta u poslednje dve decenije. Od 200 zemalja koje su istorijski pratile stanje nacije kada su kilogrami u pitanju, jedino je u Francuskoj broj odraslih gojaznih osoba opao u periodu između 1990. i 2022. godine. Zato su Bangladeš, Nepal i afrička država Burkina Faso zabeležili skokove koji premašuju i neverovatnih 1.000 odsto u istom vremenskom periodu. Malo je reći da je epidemija gojaznosti sada očigledna u svakom uglu Zemlje.
Prema podacima koje je prikupila Svetska zdravstvena organizacija, stope gojaznosti su se udvostručile širom sveta, uključujući Britaniju i SAD. Više od milijardu ljudi širom sveta sada se smatra debelim, sa BMI iznad 30.
A kada preko Srbije klikne na svetskoj mapi gojaznosti koju je prezentovao Daily Mail, izlazi podatak da je u Srbiji 1990. godine procenat gojazne populacije bio svega 14,5 odsto, dok je u 2022. godini taj broj iznosio 26,05 procenata. Dakle između 1990. i 2022. godine nivo gojaznosti u Srbiji se promenio za 79,66 procenata.
Za ovo vreme je prema najnovijim podacima SZO država Američka Samoa najdeblja nacija. Ispostavilo se da je tri četvrtine odraslih tehnički gojazno na polinezijskom ostrvu, teritoriji SAD. Stope gojaznosti od 70 odsto takođe prelaze i na ostrvima južnog Pacifika Tongi i Nauri, koja su bila na vrhu tabele još 1990. godine.
Kada se uporede svi podaci, SZO pokazuju da su Francuskinje i Španjolke danas manje gojazne nego 1990. godine.
U to vreme odrasla populacija Ujedinjenog Kraljevstva bila je 73. na svetskoj listi gojaznosti, u sendviču između Bermuda i Čilea sa prosekom od 12,4 odsto. A do 2022. Britanija je pala za jedno mesto na 74. mesto na listi Godine 1990., SAD su bile 21. na međunarodnoj listi gojaznosti između Saudijske Arabije i Ukrajine, sa 18,5 odsto odraslih koji su prijavili BMI nivo od najmanje 30. Do 2022. godine, 42,9 odsto odraslih Amerikanaca bilo je gojazno, zbog čega sad zauzimaju 18. mesto, što je povećanje takođe iznad 130 odsto kao i u Velikoj Britaniji.
Što se tiče najmršavjih, još 1990. godine, Vijetnam, Istočni Timor, Etiopija i Bangladeš su imali najniži nivo gojaznosti. Manje od 0,3 odsto ljudi koji su tamo živeli smatrali su se debelim u to vreme – što je ekvivalent jedne na 333 osobe. I 2020. godina na samom dnu tabele su Vijetnam (2,1 odsto), Istočni Timor (2,3 odsto) i Etiopija (2,4 odsto).
– Ovi podaci su neverovatno zabrinjavajući. Ono što je najviše zabrinjavajuće je koliko brzo su nivoi porasli, posebno u delovima sveta gde takođe ima mnogo siromaštva. U tim zemljama postoji velika nesigurnost kada je u pitanju hrana, a sada i gojaznost. To samo pokazuje da se gojaznost ne shvata ozbiljno – ističe profesor Aleksandar Miras, stručnjak za lečenje gojaznosti na Imperijal koledžu u Londonu, na šta se nadovezuje Tam Fraj, predsednik Nacionalnog britanskog foruma za gojaznost: – Brojke su katastrofalne. U Africi sada ima više gojaznih nego neuhranjenih, što je mnoge iznenadilo. Ovo rizikuje da se globalno zdravlje pogorša. Gojaznost je stanje koje se u velikoj meri može sprečiti. Ali to nije samo stanje samo po sebi, ono izaziva mnoge druge probleme koji su još važniji, poput dijabetesa tipa dva, srčanih oboljenja, bubrega. Dakle, cena zdravlja će rasti.
Profesor Naved Satar, stručnjak za kardiometaboličku medicinu na Univerzitetu u Glazgovu, ističe da brza hrana dostiže sve više delova sveta i, sa industrijalizacijom, nivoi aktivnosti opadaju paralelno.
ona.rs
