BANKA NIJE KRIVA AKO GREŠKOM UPLATITE NOVAC NEKOM DRUGOM: OVO su načini da legalno vratite vaše pare nazad

Jedan čitalac od 73 godine, koji ide u korak sa vremenom i koristi sve nove metode za plaćanje računa preko aplikacije banke na mobilnom telefonu, nedavno je ispričao svoje iskustvo takvog načina plaćanja. Jednom mu se desilo da je platio dva puta isti račun za telefon, a drugi put je na ispravan račun isporučioca gasa dodao nulu više, pa je umesto računa od 800 dinara platio 8.000 dinara.

Svakome se desilo da je pogrešio prilikom popunjavanja neke uplatnice. Кada se to radi na klasičan način na papiru, grešku otkrije službenik pošte ili banke kad ukucava pogrešan broj. Mobilno i elektronsko bankarstvo su druga priča. Tu može da prođe pogrešan iznos, ali ne i pogrešan broj nekog pružaoca platnih usluga. Naravno, moguće je da novac greškom bude uplaćen na pravi račun neke osobe ili preduzeća. I šta onda treba da uradi onaj koji je pogrešio?

U Narodnoj banci Srbije (NBS) kažu da je Zakonom o platnim uslugama predviđeno da jedinstvena identifikaciona oznaka označava kombinaciju slova, brojeva i simbola koju pružalac platnih usluga utvrđuje korisniku platnih usluga i koja se u platnoj transakciji upotrebljava za nedvosmislenu identifikaciju tog korisnika i njegovog platnog računa.

Ako je platni nalog izvršen u skladu s jedinstvenom identifikacionom oznakom primaoca plaćanja iz tog naloga (odnosno unetim brojem tekućeg računa), smatra se da je taj nalog pravilno izvršen u delu koji se odnosi na određenje primaoca plaćanja, bez obzira na druge podatke dostavljene pružaocu platnih usluga.

– Ukoliko je platilac prilikom iniciranja transakcije svom pružaocu platnih usluga dostavio broj tekućeg računa lica kojem nije nameravao da plati, njegov pružalac platnih usluga nije odgovoran za nepravilno izvršenu transakciju. Dakle, ukoliko broj računa kao jedinstvena identifikaciona oznaka nije tačan, pružalac platnih usluga nije odgovoran za neizvršenu ili nepravilno izvršenu platnu transakciju. S obzirom na to da je u pitanju greška platioca, a ne pružaoca platne usluge, sva odgovornost je na platiocu da zahteva povraćaj novca od primaoca. Platilac povraćaj novca može zahtevati direktno od lica kome je novac uplatio ili preko pružaoca platnih usluga – navode u NBS.

Postupak je isti bilo da je u pitanju pravno ili fizičko lice. Ako je primalac novca pravno lice, odnosno preduzetnik, onaj ko je greškom uplatio podatke o vlasniku računa može da pronađe u jedinstvenom registru računa, koji vodi NBS, gde se unosom podatka o broju računa dolazi do ostalih podataka o pravnom licu, odnosno preduzetniku, tako da platilac može bez odlaganja da kontaktira s firmom kojoj su sredstva greškom uplaćena i da zahteva povraćaj sredstava.

S druge strane, podaci o brojevima računa fizičkih lica nisu javno dostupni podaci, tako da u slučaju kada onaj ko plaća ne zna ko je primalac, najbolje je da se odmah obrati svom pružaocu platnih usluga. U skladu sa Zakonom o platnim uslugama, pružalac platnih usluga platioca dužan je da, na zahtev korisnika platnih usluga, odmah preduzme sve razumne mere kako bi onome ko je platio bio vraćen iznos platne transakcije, a pružalac platnih usluga primaoca plaćanja dužan je da s tim ciljem sarađuje s platiocem, kao i da pruži sve potrebne informacije kako bi se povratio iznos platne transakcije.

Ako povraćaj novčanih sredstava platiocu nije moguć, banka je dužna da na njegov pismeni zahtev odmah dostavi sve raspoložive informacije koje su potrebne za ostvarivanje prava na povraćaj novčanih sredstava (npr. informacije o primaočevom pružaocu platnih usluga ili o primaocu plaćanja).

U pojedinim slučajevima, kada povrat novca nije moguće da se ostvari na neki od prethodnih načina, sudski postupak ostaje jedina alternativa i tada korisnik dalju proceduru za povraćaj greškom prenetih novčanih sredstva sprovodi u skladu sa opštim pravilima o sticanju bez osnova koja su utvrđena u Zakonu o obligacionim odnosima, odnosno podnoženjem tužbe nadležnom sudu.

kurir.rs/Politika