Doktorka Dušanka Mandić kreirala je magnetnu klopku za gelere i za ovo otkriće je od Svetske organizacije za intelektualnu svojinu Ujedinjenih nacija, proglašena za Ženu svetskog pronalazača za 1996. godinu.
Dve godine kasnije Međunarodni biografski centar u Kembridžu izabrao ju je za međunarodnu ličnost godine za pomoć čovečanstvu, a Američki biografski institut proglasio za ženu godine, posle čega je usledila i zlatna medalja za najbolju biografiju Srbije 2012. godine.
Dr Dušanka Mandić, članica Srpske akademije inovacionih nauka osvrnula se na dešavanja tokom ratnih previranja u Jugoslaviji i prekretnicu u njenom životu, koja ju je i dovela do neverovatne spoznaje.
Dr Dušanki Mandić je posvećeno jedno poglavlje u knjizi “Kratak pregled izumiteljki u Srbiji XX veka”, a proglašena je i Ženom svetskim pronalazačem 1996. godine
Rad u oblasti magnetoterapije doneo joj je više od 70 nagrada i priznanja, od kojih su najvažnija bila van granica naše zemlje.
Nacionalni institut za integrativnu medicinu u Seulu ju je 2008. predložio za Nobelovu nagradu, Evropska asocijacija inovatora 2013. imenovala za Evropskog pronalazača godine. Pomogla je stotinama ljudi, lečila je i žrtve Černobiljske katastrofe, ruske kosmonaute, brojne sportiste, a među njima i Novaka Đovaka.
Pre svega, predstavila je šta je pokrenulo da počne da istražuje.
– Pokrenuo me je emotivni odnos prema civilima koji su stradali u ratu na prostorima Jugoslavije, a sam način na koji su stradali nije bio častan. Pravljene su eksplozivne naprave u Vukovaru koje su u sebi sadržale eksere i šrafove, pa zamislite koje su to posledice po telo. Naša država je bila u teškoj situaciji kao i ranjenici. Ja sam se, u nedostatku lekova i sredstava opredelila, za bio magnete, koji su bili mnogo slabiji nego magneti danas. Krenula sam da pomažem ranjenicima protiv bola i tako su počeli geleri da izlaze – započela je ona, objasnivši kako funkcioniše magnetna “klopka”.
– Magnetno polje je orijentisano jednopolno. Opredelila sam se za severni pol, jer smo na severnoj polulopti, ali sa ovim znanjem koje sad imam, opredelila bih se i na južnoj polulopti za severni pol. On unipolarno uvlači sve magnetične predmete (gvožđevite) u svoje polje. Magnetno polje izvlači polako sve jer njegova snaga nije toliko jaka. Krvni sudovi i nervi se kao konopac za veš provlače, ispod i iznad i metali se tako gupišu na jedno mesto. Može se primeniti u svemu i sportu i medicini i domaćinstvu i zanatskim delatnostima – navela je Mandić.
Posebno je istakla period rada u bolnici tokom ratnih dešavanja u Jugoslaviji i jedan, kako je rekla, težak slučaj, posle koga je morala da izađe i “otplače” u hodniku.
– Došao je jedan veoma mladi čovek, koji je izgubio nogu. Bio mu je rođendan. Kada sam ga upitala šta lepo mogu da mu poželim on mi je rekao “da mi poraste noga”. Odgovorila sam mu da je to nemoguće, ali toliko me je to potreslo to da sam morala da izađem da se isplačem. Toliko je dece, mladih ljudi tamo bilo, to ne mogu da opišem. Moj motiv je bio jak da im pomognem da je to iznad svega. Pacijent na latinskom znači paćenik, pa kažu da je patnja podeljena na dvoje duplo manja, zato, ponekad treba biti i saučesnik u toj patnji – rekla je Mandić.
I danas je posećuju pacijenti koji godinama nose gelere u telu.
– Kada vidite da ste pomogli to je jedan mir u duši i to je najjači motiv. To su trajni bolovi koji zamaraju mišiće, smetaju, da ne pričam o onima koji su izgubili ekstremitete. Još uvek mi dolaze pacijenti i čak iz Drugog svetskog rata. Ljudi koji su toliko dugo trpili tegobe i bolove, konačno budu oslobođeni. Uglavnom sačuvaju gelere za uspomene – ispričala je, osvrnuvši se na bombardovanje Jugoslavije 1999. godine i ciljanje postrojenja zbog čega je ovaj period nazvan i ekološkim ratom protiv Srbije.
– Nije to samo bombardovanje. Imali smo mnogo sreće da ne stradamo više nego što smo stradali. Gađali su hemijska postrojenja koja su oslobodila hemijske agense. U Pančevu je živa trebalo da se oslobodi, u Bariču hlorovodonična kiselina, to su izuzetno jaki otvoreni i time je planirano da mnogo više ljudi strada. Posledice su ostale u vazduhu i vodi. To i sad konzumiramo. A, što se tiče Kosova i Metohije, tu je zračenje i radioaktivnost najveća i mi ćemo praktično to sve piti u narednih četiri miliona godina, koliko god da čiste zemljište. Uranijum kao veoma težak pada duboko u zemlju i odlazi do vode i vodenih rezervoara, a najosetljivija su deca i starije osobe – ukazala je Mandić, nastavivši:
– U vazduhu je aluminijum u tim količinama da su sve češća pojava Parkinsonizam i Alchajmerova bolest, ako svi ljudi obole od ovih bolesti ko će da ih leči? – upitala je.
Proglašena je članom Akademije u Rusiji posle lečenja obolelih u Černobilu i Sahalilnu.
Mnogo puta doktorka Mandić je bila učesnik izložbi i naučnih skupova u Moskvi. Na poziv ruske Akademije za socijalno i ekološko zbrinjavanje žrtava katastrofa, 1999. godine, lečenje klopkom i biomagnetima je primenjeno na osobe koje su bile ozračene u Černobilju, 13 godina pre tretmana, kao i na ozračene pri istraživanjima na Sahalinskim ostrvima pre više decenija. Nakon ovoga Dušanka Mandić je imenovana za zamenika predsednika ove Akademije.
Najbolji srpski teniser možda je i najpoznatiji posetilac klinike “MADU” – Novak Đoković već godinama koristi magnetne trake za kvalitetniji oporavak posle sportskih napora, a koje je izumela dr Mandić. Pre šest godina bila je gost u njegovoj loži na Rolan Garosu, a pojasnila je i šta predstavljaju MADU trake.
– Ona pomaže da izrasta kost i da se obnavlja polutrvrdo i tvrdo tkivo. Njom je prvi put u svetu uspela da se regeneriše hrskavica. Sa sportistima, kao i sa Novakom sam radila preventivno. Ja radim suptilne, minimalno invazivne energije. To je kvantno informativna medicina – otkrila je Mandić.
Kurir.rs
