Draga Dejanović, znamenita Vojvođanka: Ja sam žena, ali smem

       
Foto: Lola magazin

Draga Dejanović jedno vreme živela je u Novom Sadu, a poreklom je iz Stare Kanjiže. Smatra se jednom od prvih feministkinja u Srbiji, a oprobala se i kao glumica i pesnikinja.

Draga Dejanović rođena je davne 1830. godine u Staroj Kanjiži, a školovala se na prestižnom Institutu Vinčikov u Temišvaru. Zbog bolesti očiju, morala je da prekine školovanje u Temišvaru i preseli se u Peštu, a tamo se pridružuje krugu srpske omladine i postaje zagovornica rodne ravnopravnosti. Tamo upoznaje i Lazu Kostića i počinje da piše pesme.

Nakon prvih pesama, koje su objavljene u časopisu “Danica”, objavljuju se i njeni prvi feministički članci. Draga je bila prva srpska feministkinja i tražila je “pravo na privređivanje”, a govorila je i o konkretnom položaju žena u Vojvodini i otklanjanju predrasuda finansijskim osamostaljivanjem žena. Takođe, držala je i predavanja o važnosti obrazovanja devojčica.

Dragine pesme opevane su u starogradskim pesmama, ali njen često navođen stih je “Ja sam žena, ali smem”, kojim pokazuje svoj feministički stav.

Godine 1862. Draga želi da se posveti glumi. Srpsko narodno pozorište, koje je osnovano 1861. godine, želela je da obogati vaspitnim i patriotskim merama, jer su žene u to vreme bile retke na daskama pozorišta. Prvi put je zaigrala na sceni Srpskog narodnog pozorišta u predstavi Doktor Zoljić. Koliko god da su njeni članci bili zapaženi, Dragina gluma nije. Draga je nemački jezik pefektno govorila, te se posvetila prevođenju. Njen prevod Đavolastog pevača adaptiran je kao pozorišni komad i odigran u čast rođendana kneza Mihaila.

Ova svestrana i obrazovana žena umrla je mlada, u svojoj 41. godini, na drugom porođaju. Sahranjena je u Starom Bečeju.

Pitaš me

Pitaš me zašto ćutim, 

moj cvete ubavi,

a ne znaš kako gorim, 

od silne ljubavi.

 

Plamen me diže gore,

u nebo žića mog, 

a nebo moje- sve je

stvoreno iz lika tvog!

Autor: Ivona Karan

Komentari: