Tačno 45 godina od izlaska iz štampe njegovog najuticajnijeg romana “Upotreba čoveka”; autobiografija Novosađanina Aleksandra Tišme „Sečaj se večkrat na Vali” proglašena je u Nemačkoj za knjigu meseca juna 2021. godine.
Time je još jednom potvrđen veliki međunarodni ugled jednog od naših najznačajnijih pisaca 20. veka i najpoznatijeg novosadskog pisca u svetskim razmerama.
PRIČA O DUHU NOVOG SADA
Novi Sad je već nekoliko dana centar sveta zbog festivala Exit. Međutim, niko od posetilaca koji između dve festivalske večeri tumaraju centrom grada i čekaju indeks i giros u ulici Modene, ne zna da je na tom mestu živeo najveći novosadski pisac. Da je na tom mestu nastao jedan od najboljih evropskih romana 20. veka, objavljen 1976. godine. “Upotreba čoveka” je priča o Novom Sadu. O svim njegovim vrlinama i manama. O svim vrlinama i karakternim nedostacima njegovih žitelja.
– Gospođičino doseljenje u Novi Sad, stupanje brodolomnika na kopno. Na kopno neslavno: gde su najvaljaniji urođenici oni društveno najniži: taljigaši i zidari nadničari, jer rade previše i za suviše mali novac da bi se mogli predati porocima. Svake subote se okupaju u kuhinji u koritu u koje im je žena nasula vrele vode, presvuku se u čisto, pa idu u krčmu, da se napiju i da po povratku ženu istuku i oplode. Svi ostali nose u sebi otrov nedovoljne pregaženosti: nečemu teže. Čitaju
nedeljne ilustracije i priželjkuju da su milioneri, ili inspektori policije, ali zato da bi sebi uredili basnoslovnu javnu kuću ili da bi slično mogli zabraniti drugima – piše Tišma.
Čitaju nedeljne ilustracije i priželjkuju da su milioneri, ili inspektori policije, ali zato da bi sebi uredili basnoslovnu javnu kuću ili da bi slično mogli zabraniti drugima
AMBIJENT, NAVIKE I KARATERI
Tišma detaljno opisuje predratni i posleratni Novi Sad. Njegove slike i zaključci, izrečeni kroz usta glavnih junaka govore o gradu, njegovom izgledu i njegovim navikama.
– Stigla je u Novi Sad (vozom) po letnjem pljusku, koji je nepopločani prostor pred stanicom nakvasio u blatište, te je na petama odgacala do obližmjeg hotela. Sutradan je potražila podstanarsku sobu i iznajmila je, zbog pristupačnije kirije, u jednoj od onih predgradskih,
prizemnih najamnih kuća sa bunarom na pumpu i zahodom od dasaka, koje će do kraja biti okviri njenog života, uzroci njenih nezadovoljstava, glavobolja, gubljenja apetita.
Zanimljiv je način na koji je Tišma opisao jednu od glavnih kuća u centru Novog Sada.
– Kuća Kronerovih, u starom centru Novog Sada, u kratkoj, maloj, zaptivenoj ulici iza evangelističke crkve, kamo su kanalizacija i vodovod stigli docnije nego u predgrađa. Ozbiljna ravna fasada, nejednako razdeljena širokom, zasvođenom, uvek otvorenom kapijom kroz koju se dopire u asfaltirano kvadratno dvorište s razbacanim buradima, sanducima, parčadima roščića i, zimi, korama pomorandže. Sobe u oba krila velike, zbog uskih prozora pomračne, ispunjene
mešavinom davno nabavljenih, već crvotočnih, i novih, skupih stvari, od kojih se ništa ne uklanja, nego sve, jedno uz drugo, gomila – piše Tišma u “Upotrebi čoveka”.
Katarina Anđelić
