Da li ste znali da je ispod Petrovaradinske tvrđave iskopan železnički tunel dugačak preko tri stotina metara?
Razvoj velikog austrijskog carstva podrazumevao je i širenje železničke mreže preko celog carstva. Novoizgrađena pruga od Zemuna, preko Petrovaradina i Novog Sada do Subotice, zahtevala je odgovarajući most preko Dunava. Nemački građevinski inženjer, Karl Bauman, je 1883. godine projektovao železnički most preko Dunava, ali i tunel ispod Petrovaradinske tvrđave.
Železnički tunel ispod Petrovaradinske tvrđave
Tunel je prokopan kroz čvrstu stenu i bio je dugačak 341 metar, što je zapravo bio impozantan građevinski poduhvat u to doba. Izlaskom iz tunela, pruga je vodila preko čeličnog mosta, dužine 432 metra.
Most, koji je nazvan po austrougarskom caru Francu Jozefu, ležao je na šest betonskih stubova. I danas se mogu videti ta tri stuba, kako nemo štrče iz Dunava. Ostali stubovi su izvađeni radi izgradnje priobalnih delova same reke. Za postavljanje same pruge bio je zadužen Nikola Stanković, srpski inženjer, poreklom iz Stupara. Nakon Prvog svetskog rata, most je preimenovan u Most kraljevića Andreja– najmlađeg sina kralja Aleksandra Karađorđevića.
Rušenje železničkog mosta
Novosadski železnički most je srušen u Drugom svetskom ratu, 13. aprila 1941. godine. Iste godine, nemački inženjeri su ga ponovo podigli, te na taj način obnovili prekinuti železnički saobraćaj preko potreban za slanje trupa i vojne opreme dalje na istok.
Nesrećni most je ponovo miniran i srušen 22. oktobra 1944. godine, a to su učinili nemački vojnici, koji su se ovog puta kretali u suprotnom pravcu.
Nakog toga, ovaj most nikada nije obnovljen, a delovi su upotrebljeni za gradnju mosta Maršala Tita. Poznat kao Železnički ili Žeželjev, ovaj most srušen je 1999. godine.
Železnički tunel Petrovaradinske tvrđave danas
U posleratnim godinama, nakon Drugog svetskog rata, železnički tunel Petrovaradinske tvrđave prvobitno je bio vojni magacin, a nakon toga, dobija civilnu upotrebu. U njemu su gajeni šampinjoni te se skladištila zamrznuta divljač, namenjena izvozu na italijansko tržište.
Danas, tunel je prazan i nema nikakvu namenu, a postao je deponija i sklonište skitnicama. Zahvaljujući radnoj akciji UGRIP-a (Urbani Gerila Ratnici iz Podzemlja), tunel je očišćen, a iz njega je izvađeno nekoliko tona otpada. Sada je spreman i čeka da dobije neku novu, korisnu namenu.
Ako dobro pogledate iz vazduha, tvrdjava je napravljena u obliku pentagrama. Dalje prosudite sami
Pametnom dosta! 🙂
A ti si taj pametan?
Prijatelju, to se zove bastion i element je svake fortifikacije na svetu.
Ma đavolja rabota 100% treba je srušiti! To je takozvani bastion i da bi tvrđava mogla da bude odbranjena sa svih strana a da ne ide u krug zbog jednostavnog napada prostim opkoljavanjem je građena u takvom obliku sigurno je Marija Terezija bila za pentagram 100%!
Varadinske duge!!
Ne is Stupara nego STAPARA,U BAČKOK.KOD SOMBORA
Voleo bih da nam autor teksta pojasni koji su to elementi železničkog mosta, srušenog 1944. iskorišćeni prilikom izgradnje Žeželjevog mosta. Takođe, gde su ti elementi čuvani 13 godina obzirom da je pomenuti most počeo da se gradi 1957. Gospodo, ako već pišete ovakve tekstove, potrudite se malo. Ima na Guglu svašta da se pročita. Do tada, ovom koji je pisao, dajte da izveštava grmečku koridu i kamena s’ ramena. Ako vas baš interesuje, pitajte, napisaću vam gde su ugrađeni delovi železničkog mosta i ko ga he gradio. Nije teško, razmislite, imamo tri mosta preko Dunava, a ustanovili smo da nije… Učitaj još »
Šta je ugrađeno u Žeželjev most? Cement?
Lepo, ukoliko ima mogućnosti tunel urediti i iskoristiti kao deo biciklisticke staze. Cela Nemačka je preorana biciklistickim stazama nastalim na trasama starih pruga, voziti bicikl takvom stazom pa jos proći kroz 3-4 tunela stvara neopisiv osećaj avanture. Pa, nisu valjda nemci pametniji od nas?!