Foto: STRIP-UTOPIJA

Mitru Miloševiću sve ideje za romane nadolazile su u njegovom stanu u Fruškogorskoj ulici, gde se pretvarao u Frederika Eštona, hipnotišući narode i narodnosti Jugoslavije, šireći se čak i u Nemačkoj. 

Mitar Milošević, Crnogorac u Novom Sadu, živeo je povučeno, slava ga nije udarila u glavu. Za sebe je govorio da je bio đak, vojnik, ratnik, major, pisac i novinar. Radio je u Dnevniku, instituciji tadašnjeg novinarstva u Vojvodini. Kao dečak, zamišljao je da će biti mašinski inženjer, kao njegov otac, ali na kraju sve svoje “uloge” stopio je u pisanje. Pored roto-romana, pisao je i dečije pesme i romane, ratne knjige.

“Ako pisac ne piše bar za milion ljudi, ne treba da napiše nijednu knjigu”, savetovao je Gete, jedan od uzora ovog pisca i novinara. Zato je novosadski Ešton počeo da piše seriju svojih romana, koje su čitali milioni. Među milionima bio je i drug Tito, koji je bio slab na Luna i smatrao ga svemoćnim. Prevođen je na francuski, a sa Italijanima je ugovor propao jer su ga smatrali previše komunističkim.

Foto: Kupindo.com

Detektiv Lun je bio oličenje pravde, morala, hrabrosti, sve što stane u jednog supermena. Ženama iz romana klecala su kolena kada ga vide, a bogami i onima u realnom životu.

Miloševiću je bilo potrebno sedam do osam dana da napiše jedan roto-roman, dok nije u šestoj deceniji preživeo dva infarkta, pa odlučio da uspori. Za sebe je voleo da govori da se ne poistovećuje sa glavnim junakom, a ni sa piscem Eštonom, svojim alteregom, jer on ne postoji.

Novosadski Crnogorac se za svog života nije obogatio. Iako je njegov sveukupni tiraž premašio 20 miliona primeraka, živeo je tako da ni njegove prve komšije nisu znale da je on bio jedan od najpoznatijih balkanskih pisaca. Preminuo je u Novom Sadu, 1995. godine.

Ivona Karan

Izvor: Yugopapir

 

0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments