Još u drugoj polovini XVIII veka, u našem gradu postojala je Gradska bašta, u kojoj je pripreman biljni i cvetni materijal, kasnije korišćen za rasađivanje po varoši.
U dokumentu koji datira iz 1797. godine, navodi se da se Gradska bašta nalazila iza današnjeg Katoličkog groblja, na mestu Medicinske škole.
Vojna uprava u Novom Sadu postavlja 02. novembra 1944. godine, Nikolu Asurdžića za prvog rukovodioca “Gradskog baštovanstva”, preduzeća nastalog iz privobitnog “Gradskog baštovanluka” koji je osnovan 1923. godine. Asurdžić je bio dobro upoznat sa radom “Gradskog baštovanluka” pošto je 1933. i sam bio jedan od njegovih zaposlenih.
Posle rata, sve komunalne službe bile su grupisane u sastav Plinare, koje je u to vreme obuhvatala 20 preduzeća: gradsku trgovinu, gradsko saobraćajno, klanicu, ozelenjavanje… Plinara je jedina raspolagala pravim komunalnim kadrovima. Kasnije su se preduzeća, jedno po jedno, izdvajala iz njenog sastava.
“Gradsko baštovanstvo” je prvo preduzeće koje se izdvaja i postaje zasebna ustanova. Od 1947. Asurdžić je radio u mnogim preduzećima, a 1962. vraća se u “Zelenilo”. Preduzeće je često menjalo nazive, pa je od 1952. godine “Rasadnik”, 1954. godine “Vrt”, 1958. godine je Uprava gradskog zelenila “Park”, 1962. je Komunalna ustanova “Gradsko zelenilo” Novi Sad, i na kraju od 1989. godine JKP “Gradsko zelenilo” Novi Sad.
Novosadskim dunavskim kupalištem Plaža, poznatijem kao Štrand, posle rata upravlja Jodno kupatilo, a od 1951. Preduzeće za ugostiteljstvo “Stražilovo”, da bi več naredne godine postao pogon Komunalno-privrednog preduzeća Zabavni park.
Rešenjem NOO Novi Sad, od 21. septembra 1956. godine preduzeće Zabavni park spojilo se sa “Skalom” preduzećem za izradu muzičkih instrumenata. Istim rešenjem NOO Novi Sad, Štrand postaje samostalna ustanova, tavori i propada, sve dok se 1960. godine konačno nije pripojilo “Gradskom zelenilu” čiji je pogon i danas.
Izvor: Vladimir Vrgović / Novi Sad 1944-1969.
