Po prestanku rada bašte restorana „Palić”, na mestu budućeg Srpskog narodnog pozorišta, i prilikom njenog izmeštanja 15. maja 1963. godine pronađen je tunel, koji su novinari „Dnevnika” krstili po Milošu Obrenoviću, doduše sasvim pogrešno, jer u zgradi koja se nalazila do bioskopa „Zvezda”, pa čak ni u Novom Sadu, nikada nije živeo.
Za ovaj podzemni prolaz je tada otkriveno da je dugačak oko 300 metara i da dopire do Uspenske crkve. Iz nepoznatih razloga, priča se završila pre nego što je počela, a Novosađani su ostali uskraćeni za pravu informaciju o tunelu, dodaje hroničar Vladimir Vrgović.
Naime, posle svrgavanja kneza Miloša 1839, pa Mihajla 1842, Habzburška monarhija je Jevremu i Jovanu Obrenoviću odobrila boravak u Novom Sadu, gde su dobili status političkih izbeglica. Stariji Milošev brat Jovan je 1845. od svog imenjaka – krojača Demetrovića za 25.000 forinti kupio kuću u nekadašnjem Lebarskom sokaku 10 (danas Miletićeva 6), gde je živeo do smrti.
Porodica gospodara Jevrema stanovala je pak u dvorišnoj zgradi potonje Adamovićeve palate, ne one nama dobro poznate na Trgu mladenaca, već druge u maloj Jevrejskoj ulici, na čijem je mestu danas SNP. U njoj je nekoliko meseci boravila i kneginja Ljubica. Tamo je i umrla 1843. godine. Ostali članovi njene porodice zadržali su se u Novom Sadu do 23. aprila 1846, nakon čega se sele u Vlašku.
Kuću na današnjem Pozorišnom trgu, do Apolo centra, otkupili su članovi porodice Kondoroši, pa Adamovići krajem 19. veka, a uklonjena je kada je restoran „Palić” 1955. otvorio prolaz u svoju letnju baštu.
dnevnik.rs
