Almaški kraj je jedan od nastarijih delova Novog Sada, a u junu 2019. godine proglašen je za kulturno-istorijsko dobro našeg grada. Njegova rekonstrukcija i obnova, koja će trajati četiri godine, kreće krajem 2022. godine, a projektom je obuhvaćena kompletna izrada novih instalacija vodovoda i kanalizacije, elektroinstalacija, telekomunikacionih i signalnih instalacija, zalivnog sistema, toplovoda i ozelenjavanje
Almaški kraj s ponosom vekovima “nosi” najuže i najkraće ulice u Novom Sadu, a možda i u celoj Vojvodini. Međutim, one su iznedrile i neke od najznačajnijih Novosađana. Jedna od njih je Baranjska.
Početak Almaškog kraja vodi nas u davni 18. vek, kada je osmanska vlast postala prošlost na ovim prostorima, da bi ovaj deo pripao vlastima Vojne krajine, sve dok Novi Sad nije dobio status slobodnog grada 1748. godine.
-U ovom delu grada dolaze graničari koji ga naseljavaju, a u to vreme dolazi i seoba jednog čitavog mesta koje se zvalo Almaši, koje se nalazilo severno od Novog Sada, a to je sada pustara između Siriga i Temerina. Ljudi su tamo bili pritisnuti velikim davanjima od novog feudalca koji se tamo pojavio, te se celokupno mesto preselilo u Novi Sad i ponelo ime Almaš. Ljudi traže etimologiju te reči, a sigurno je najpribližnija jedna mađarska reč koja znači jabuka. Kako predanje kaže, kada su počeli da kopaju temelje za svoj prvi pravoslavni hram pronašli su ikonu Sveta Tri jerarha i odlučili da hram upravo posvete tim velikim mučiteljima pravoslavne crkve. Tada je izgrađen i najveći hram u Novom Sadu, Almaška crkva. Taj hram je do revolucije imao čudotvornu ikonu Bogorodice, zbog čega je bio mesto okupljanja velikog broja ljudi za praznike. Kako je Novi Sad nestao u strašnoj buni, pljački i požaru 1849. godine, tako je nestala i ta ikona- rekao je Petar Đurđev, istoričar i direktor Istorijskog arhiva Grada Novog Sada.
Almaški kraj s ponosom vekovima “nosi” najuže i najkraće ulice u Novom Sadu, a možda i u celoj Vojvodini. Međutim, one su iznedrile i neke od najznačajnijih Novosađana. Jedna od njih je Baranjska.
-U ovoj ulici je živeo čuveni novosadski gitarista Petar Bahun. U bližem okruženju živela su i čuvena braća Kašanin, čuveni pre svega u nauci, umetnosti i kulturi. Tu je i kuća Koste Hadžije starijeg. novosadskog advokata. U tu kuću je nekada dolazio i general baron Vrangel, a porodica Hadži se posvetila pomoći ruskim belim izbeglicama. Ovde je jedan deo detinjstva proveo i Kosta Hadži mlađi, takođe pravnik i jedan od osnivača fudbalskog kluba “Vojvodina”. U okviru 50-ak metara vidimo živu istoriju- naveo je Petar Đurđev.
Kako Đurđev kaže, Novi Sad je do kraja 19. veka izgledao kao Venecija, zbog bezbroj kanala, a nekada se dunavski rukavac pružao skoro do ulica Lađarske i Zemljane ćuprije.
-Ovde se nekada zaista nalazila zemljana ćurpija, odnosno mali most. Zato se i ulica zove Lađarska. Ovde se nalazila i zgrada carinarnice, dugo vremena je bio najstariji objekat u gradu. Nažalost, srušen je krajem 19. veka. Kada bi lađe dolazile u Novi Sad, da bi platili sve potrebne takse dolazili su upravo ovde. Ovde gde su plovile šajke i dunavski brodovi danas se nalaze zgrade, i to pokazuje kako se vremena menjaju- naglasio je naš sagovornik.
Ivona Karan
