Na početku rata u Ukrajini organizovano je nekoliko sastanka s ciljev okončanja sukoba.
Rusija i Ukrajina imale su tri sastanka na početku rata na kojima se progovaralo o uslovima mira. To su bili susreti održani u Belorusiji, preko videopoziva, kao i u Istanbulu. Razgovori su propali jer su se obe strane zarobile na bojnom polju, ali su pre toga pregovarači izradili više nacrta ugovora koji je trebao da garantuje buduću sigurnost Ukrajine uz ispunjavanje nekih od zahteva predsednika Vladimira Putina, piše New York Times, koji je uradio iscrpnu analizu tačaka o kojima se razgovaralo. Novinari američkog dnevnika došli su do niza dokumenata i razgovarali sa nekoliko desetina izvora kako bi sastavili sliku pregovora u tim prvim danima rata.
Analiza dokumenata pokazuje da su se dve strane sukobile oko nivoa ukrajinskog naoružanja, uslova za potencijalno članstvo Ukrajine u Evropskoj uniji i dela ukrajinskih zakona o jeziku i kulturi koje je Rusija želela da ukine. Ukrajinski pregovarači ponudili su da odustanu od članstva u NATO i prihvate rusku okupaciju delova njihove teritorije. Međutim, oni su odbili da priznaju ruski suverenitet nad njima. Rusija, zapanjena žestokim ukrajinskim otporom, činila se otvorenom za takav dogovor, ali je na kraju odustala od ključne komponente: aranžmana koji obvezuje druge zemlje da stanu u odbranu Ukrajine ako ona ikada ponovno bude napadnuta.
Times je objavio nacrte ugovora od 17. marta i 15. aprila 2022.godine, koji prikazuju suprotstavljene predloge i tačke dogovora obe strana, kao i privatno saopštenje na razgovorima u Istanbulu 29. marta u kojem je sažet predloženi dogovor. Ukrajina je napravila značajan ustupak: bila je spremna da postane “trajno neutralna država” koja se nikada neće pridružiti NATO ili da dopusti stranim snagama da budu bazirane na njenom tlu. Činilo se da ponuda odgovora na suštinsku Putinovu žalbu – da Zapad koristi Ukrajinu da uništi Rusiju.
Popis od sedam točaka
Iako su dve strane učestvovale na redovitim video sastancima nakon prvog sastanka delegacija održanog u Belorusiji, nacrt ugovora od 17. marta pokazuje koliko su ostale udaljene u zahtevima. Ukrajina je od Rusije tražila da pristane na međunarodne sigurnosne garancije po kojima bi druge zemlje, uključujući ukrajinske saveznike koji bi takođe potpisali sporazum, stale u njenu odbranu ako bude ponovno napadnuta.
Ukrajina je želela da se sporazum primjenjuje na “međunarodno priznate granice” Ukrajine, iako su ruske snage u tom trenutku i dalje pokušavale da zauzmu Kijev. S druge strane, ruski tim je želeo da Ukrajina i sve druge potpisnice sporazuma ukinu sankcije protiv Moskve koje su uveli od 2014. i da javno pozovu druge zemlje da učine isto. Ukrajina je trebalo da ustupi celi istočni Donbas i priznati Krim kao deo Rusije.
Popis od sedam tačaka bio je okrenut protiv ukrajinskog nacionalnog identiteta, uključujući zabranu imenovanja mesta po ukrajinskim borcima za nezavisnost. Nacrt je uključivao ograničenja ukrajinskih oružanih snaga i broja tenkova, ratnih brodova i borbenih aviona koje zemlja sme da ima u svom arsenalu. Ukrajinci su bili spremni da prihvte takva ograničenja, ali su tražili puno veće granice. Bivši visoki američki zvaničnik koji je bio upoznat s pregovorima tvrdio je da je Putin bio itekako zagrejan za takav dogovor budući da su ukrajinske snage žestoko odbijale ruskog neprijatelja. Međutim, američki zvaničnici bili su uznemireni uslovima. Na sastancima s ukrajinskim kolegama visoki zvaničnik im je rekao: “Tiho smo rekli: ‘Razumete da je ovo jednostrano razoružanje, zar ne?'”
Čelnici iz Poljske, koja je bila rana i snažna zagovornica Ukrajine, bojali su se da bi Nemačka ili Francuska mogle da pokuša da uveri Ukrajince da prihvate ruske uslove, a prema jednom evrospkom diplomati heli su da spreče da se to dogodi. U tu svrhu, kada se poljski predsednik Andrzej Duda sastao s čelnicima NATO-a u Briselu 24. marta, podigao je pred službenicima tekst od 17. marta, tvrdi diplomata koji je bio prisutan. “Ko bi od vas potpisao?” pitao je Duda kolege. Niko se nije oglasio. Nekoliko dana kasnije, 29. marta, predstavnici Rusije i Ukrajine sastali su se u istanbulskoj palati na Bosforu. Nekima su se razgovori činili kao napredak podstaknut ruskim neuspesima na bojnom polju.
U Istanbulu se činilo da Rusi podržavaju ukrajinski model neutralnosti i sigurnosnih garancija,kao i da stavljaju manji naglasak na svoje teritorijalne zahteve. Nakon toga, glavni ruski pregovarač Medinski rekao je kako ukrajinska ponuda neutralnosti znači da je “spremna da ispuni glavne zahteve na kojima je Rusija insistirala svih proteklih godina”. Ukrajina je sažela predloženi dogovor u dokumentu od dve stranice koji je nazvala Istanbulski komunike, koji nikada nije objavila. O statusu Krima trebalo je da se odluči u razdoblju od deset ili 15 godina, pri čemu je Ukrajina obećala da neće pokušati da vrati poluotok silom. Zelenski i Putin lično su trebali da se sastnu kako bi dovršili mirovni sporazum i postigli dogovor o tome koliko će ukrajinske teritorije Rusija i dalje da okupira.
Ruski zvaničnici su u javnost poslali različite signale o tome da li je Kremlj zasita spreman da potpiše sporazum. Rusi i Ukrajinci su se vratili na višesatne pregovore putem videopoziva, razmenjujući nacrte ugovora preko aplikacije “WhatsApp”, rekli su pregovarači, piše NYT. Početkom aprila, nakon što se Rusija povukla iz predgrađa Kijeva, slike masakriranih civila u predgrađu Buča šokirale su svet. Za Ukrajince se ideja da bi njihova zemlja mogla da postigne kompromis s Rusijom činila daljom nego ikada. Ipak, Zelenski, koji je posetio Buču 4. aprila, rekao je da će se razgovori nastaviti.
“Kolege, razgovarao sam s RA”, napisao je 10. aprila ukrajinski glavni pregovarač David Arahamia u WhatsApp poruci ukrajinskom timu. “Razgovarao je juče sat i po sa svojim šefom.”
“RA” je bio Roman Abramovič, ruski milijarder koji je u razgovorima igrao ulogu iza scene. Njegov “šef” bio je, svakako, Putin, koji je pozivao pregovarače da se koncentrišu na ključna pitanja i brzo ih razrade, napisao je Arahamia. “Nismo znali misli li Putin ozbiljno”, rekao je bivši visoki američki zvaničnik NYT o tom događaju.
“Nismo mogli da zaključimo jesu li ljudi koji su razgovarali bili ovlašteni za to.” Jedan ukrajinski pregovarač rekao je kako veruje da su pregovori bili blef s Putinove strane, dok su ih druga dvojica opisala kao ozbiljne. Dana 15. aprila, pet dana nakon što je Abramovič javio Ukrajincima o sastanku s Putinom, ruski pregovarači poslali su nacrt ugovora od 17 stranica na sto svog predsednika. Pregovarači su se složili da će Ukrajina biti proglašena trajno neutralnom iako će joj biti dopušteno pridruživanje Evropskoj uniji. Veliki deo sporazuma “neće se primenjivati” na Krim i još jedan deo Ukrajine koji će se odrediti – što znači da će Kijev da prihvati rusku okupaciju dela svoje teritorije bez priznavanja ruskog suvereniteta nad njim.
Član 5
Ali ostale su nerešene ključne tačke. Rusija je htela da se domet ispaljivanja ukrajinskih projektila ograniči na 40 kilometara, dok je Ukrajina želela 280 kilometara – dovoljno da pogodi mete na Krimu. Rusija je još uvek želela da Ukrajina ukine zakone koji se odnose na jezik i nacionalni identitet, kao i da povuče ukrajinske trupe u sklopu prekida vatre.
Najveći problem, međutim, pojavio se u članu 5. U njemu je stajalo da će, u slučaju još jednog oružanog napada na Ukrajinu, “države garant” koje bi potpisale ugovor – Velika Britanija, Kina, Rusija, Sjedinjene Države i Francuska – stati u odbranu Ukrajine. Na užas Ukrajinaca, došlo je do ključnog odstupanja. Rusija je ubacila klauzulu da sve države garanti, uključujući Rusiju, moraju da odobre odgovor ako Ukrajina bude napadnuta. To je značilo da je Moskva mogla ponovno da napadne Ukrajinu i zatim da stavi veto na bilo kakvu vojnu intervenciju u ime Ukrajine. Bio je to naizgled apsurdan uslov koji je Kijev odbacio kao kršenje dogovora. “Nakon toga nismo imali interesa da nastavimo razgovore”, rekao je jedan član pregovaračkog tima.
Dve godine kasnije još nema naznaka da bi Rusija i Ukrajina mogle da se vrate za pregovarački sto. Čak i pre najnovijeg Putinovog zahteva uoči početka švajcarskog samita, stručnjaci su rekli da je teško da se zamisli povratak na sporazum o kojem se razgovaralo 2022. godine. Ukrajina je odlučnija nego ikad u pridruživanju NATO-u, a to je poruka koju planira da istakne na skorašnjem sastanku u Vašingtonu. Stručnjaci veruju da bi kraj borbi mogao da bude “konfuzno primirje”. Mark Veler, profesor međunarodnog prava sa Kembridža koji se specijalizovao za mirovne pregovore, očekuje da će se vodeće zapadne zemlje usredsrediti na odbranu buduće borbene linije Ukrajine sa Rusijom.
Jutranji.hr/Mondo
