Proukrajinska organizacija Ateš, koja deluje i na teritoriji Rusije, objavila je da je uništila stanicu za satelitsku komunikaciju koja je bila deo raketne odbrane Moskovske oblasti, a ova sabotaža i prethodni ukrajinski prekogranični vazdušni udari mogli bi da ukazuju da se Kijev sprema za nešto veliko.
Ukrajina je krajem prošlog meseca dobila odobrenje prvo Francuske, a potom i SAD i Nemačke, da koristi rakete dugog dometa nabavljene od ovih zemalja za udare unutar teritorije Rusije, ali samo na one vojne ciljeve koji ugrožavaju drugi po veličini ukrajinski pogranični grad Harkov, a ne i one dalje, ukljujučujući Moskvu.
U jutrošnjoj objavi na Telegramu Ateš je postavio snimak na kojem jedan od njihovih “agenata” sipa zapaljivu tečnost po stanici za satelitsku komunikaciju R-441 Liven.
Nju ubrzo zahvata plamen i ona izgori.
Ateš tvrdi da su sabotažu izveli u Klinskom reonu u Moskovskoj oblasti, na oko 85 kilometara od ruske prestonice.
Ova organizacija navodi da je izgorela stanica za satelitsku komunikaciju pripadala 584. raketnom puku protivvazdušne odbrane (PVO) ruske vojske i da je bila deo PVO sistema koji štite taj region.
Ateš tvrdi da su ovim napadom “oslabljeni PVO sistemi celokupne Moskovske oblasti”.
Kijev indipendent navodi da ne može nezavisno da potvrdi tvrdnje Ateša i odredi gde se tačno desio incident prikazan na snimku.
Navodi se da ukrajinska vojska nije komentarisala ovaj napad.
Prethodno je proteklog vikenda ukrajinski borbeni avion navodno prvi put gađao metu na teritoriji Rusije i to komandni centar u blizini Belgoroda, grada koji se nalazi sa druge strane granice u odnosu na Harkov.
Informaciju je objavio britanski Skaj njuz, pozivajući se na izvor u ukrajinskoj vojsci, ali i navodeći da nije poznato da li je u ovom udaru upotrebljeno zapadno oružje.
Početkom ovog meseca vodeći zapadni mediji objavili su vest da su ukrajinske trupe upotrebile rakete HIMARS, dobijene od SAD, za uništavanje naprednog PVO sistema unutar teritorije Rusije.
Britanski Dejli telegraf je tada naveo da je, prema izveštajima, pogođen PVO sistem u Belgorodu koji je bio opremljen raketama zemlja-vazduh S-300 ili S-400.
Kremlj je prethodno upozorio Vašington da će SAD iskusiti “fatalne posledice” zbog podrške Kijevu u izvođenju napada preko ukrajinsko-ruske granice.
Kijev je tvrdio da saveznici, time što ne dozvoljavaju lansiranje raketa dugog dometa na teritoriju Rusije, onemogućavaju Ukrajini da se brani.
– Dakle, oni (Rusi) imaju to oružje tamo (unutar svoje teritorije) i ne sklanjaju ga odatle zato što znaju da Ukrajina ne može da ga gađa zapadnim naoružanjem uprkos tome što oni pucaju na nas – izjavio je ranije ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski.
Pre ovih vazdušnih udara kod Belgoroda ukrajinska vojska je pogodila dva ruska radara namenjena za upozoravanje na nadolazeće balističke rakete.
Operativci ukrajinske vojne obaveštajne službe (HUR) pogodili su 23. maja borbenim dronom radar Voronjež u selu Glubokij u Krasnodarskom kraju.
Prema izvoru Kijev indipendenta, napad je izazvao požar na radaru koji se koristi za rano upozoravanje i obezbeđuje nadzor vazdušnog prostora na velikoj udaljenosti.
Samo tri dana kasnije, 26. maja, HUR je izveo i na vojni radar Voronjež M koji se nalazio u gradu Orsk u ruskoj Orenburškoj oblasti.
Voronezh Radar in Krasnodar not looking too healthy after some Ukrainian drones paid a visit pic.twitter.com/kuU30JC6jX
— Matthew Clarke (@HappyGiblet) May 24, 2024
